Poljoprivredna škola u Futogu: Onlajn časovi pokazali koliko je teško bez prakse

Kada su one bile zatvorene, osim onlajn nastave, i praksa se pratila preko interneta, što i nije baš najpovoljniji način, kada je poljoprivreda u pitanju. Prema rečima koordinatorke praktične nastave na Školskoj ekonomiji Poljoprivredne škole u Futogu Ljubice Pajić, u septembru, kada su deca ponovo došla u prirodno okruženje škole, posle duže pauze, primetno su bila srećnija i zadovoljnija, što su konačno mogli ponovo sve samostalno da rade i uče.

- U našoj školi se uvek stavlja akcenat na praktičnu nastavu, jer da bi neko postao stručnjak u poljoprivredi, mora teorijsko znanje koje stiče na časovima, da utemelji praktičnim postupkom naučenog na terenu - kaže Ljubica Pajić. - U periodu zatvarnja škole i potpunog prelaska na onlajn nastavu, deca su i praksu pratila putem onlajn sadržaja, kada su predmetni profesori dolazili u škole, slikali procese, objašnjavajući ih đacima, opet teorijski. Pokazalo se od septembra prošle godine, koliko je deci falio boravak na Školskoj ekonomiji. Bar onoj koja žive u urbanim sredinama i nemaju svoja poljoprivredna gazdinstva. I oni sami kažu da, jedostavno, nije isto gledati posao preko ekrana i raditi ga lično.

Ekipe “Dnevnika” je nedavno posetila Školsku ekonomiju, koja vrvi od života. Na sve strane se obavljaju poslovi: u samoj školi se neguju ruže, u voćnjaku đaci orezuju voćke, traktorista ravna zemlju i priprema je za sezonsku setvu, dok blizu štale, na kamionu dva školarca izbacuju bale sena, dok ih druga dvojica prenose i slažu na mesto predviđeno za to. Kako sami kažu, biti pod otvorenim nebom, udisati svež vazduh držeći seme u ruci, pipajući već nikle biljke ili orući zemlju, raditi u polju ili u voćnjaku, a u isto vreme diviti se magarcima koji se na dva metra od njih šepure u svojim jazbinama, dok krave malo dalje zadovoljno muču je nezamenljiv osećaj. Stoga baš i nisu bili zadovoljni buljenjem u ekran i maštali su kako umesto profesora oni rade na terenu.

- Iskreno, samo smo dobijali neke zadatke koje je trebalo da uradimo, ali nismo mogli ništa konkretno da radimo na terenu - kaže učenik druge godine opšteg smera Aleksandar Opačić. - Oni kojo imaju njivu, išli su da slikaju i šalju profesorima taj deo gradiva. Meni se to ne dopada, više volim kada dođem ovde i radim sa profesorima direktno na terenu. Tako mnogo više mogu da naučim i lakše shvatim neki proces kada mi se odvija pred očima.

Sa njim se složio i njegov kolega sa treće godine opšteg smera Danijel Foro, kog smo zatekli kako orezuje voćke. Ispratio je onlajn nastavu i, kako kaže, bilo je teško savladati gradivo koje ne možeš lično da uradiš.

- Zato nam je i stav bio da ove školske godine praktična nastava bude obavezna, dok je školska nastava kombinovana - kaže Ljubica Pajić. - Svaki razred je podeljen u dve grupe, te se i posao tako podeli, ne bi li ispoštovali sve epidemiološke mere koje su na snazi u borbi protiv koronavirusa. U suštini, uvek nam je akcenat na tome da deca rade sve, od setve do obrade zemljišta, prihrane, zaštite i slično, naravno uz saradnju i pomoć profesora i pomoćnih nastavnika. Do sada je završena rezidba voća, a kreće i prskanje. Rađena je setva na otvorenim površinama, posejana je pšenica, plastenici su puni, jer smo u septembru radili setvu povrća, odnosno salate i luka. Od decembra, dok ne krene proizvodnja, nešto je mirniji period, mada na stočarstvu nemamo pauze tokom godine, jer životinje stalno imaju iste svakodnevne zahteve. Tokom zime, učenici koji su upisali smer mehanizacije ili za traktoriste pripremali su mašine koje sad koristimo. Pripremale su se drljače, podmazivale se i rasklapale mašine, zatim menjali delovi, ako je to bilo potrebno.

Po njenim rečima, u stakleniku se sređuje prostor, pripremaju se saksije i teren na kom će se sejati, dezinfikuju se kontejneri i sandučići koje koristime za setvu, a radi se i vegetativno razmožavanje cveća.

Prema rečima koordinatorke praktične nastave na Školskoj ekonomiji Poljoprivredne škole u Futogu Ljubice Pajić, plan za ovu godinu je da se do kraja godine postigne da količina dobijenog kravljeg mleka na dnevnom nivou bude bar oko 25 litara, u odnosu na dosadašnjih 15 do 18. To zavisi, prvenstveno, od ishrane, a što se tiče kvaliteta, on je bez premca, što potvrđuju redovne analize koje rade. Ovce, krave i svinje trebalo bi da se pripreme za domaćinsko predstavljanje na Poljoprivrednom sajmu, ukoliko on bude realizovan, zbog koronavirusa. Prošle godine su u školi počeli sa pravljenjem novog, savremenijeg svinjca, u kom će boraviti 12 krmača. Poseduju i mini mlekaru, u kojoj će uskoro krenuti i sa proizvodnjom jogurta, sira i kiselog mleka.

I. Bakmaz