Pod disko kuglom Točka plesala cela Jugoslavija

Bilo je to kultno mesto, koje je, prema viđenju nekada redovnih gostiju, podelilo tužnu sudbinu države u kojoj je nastao.

Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva Grada Petar Đurđev „Točak“ je otvoren 1961. godine u Reljkovićevoj 39 u Petrovaradinu. Ime je dobio zato što se nalazio na tada jedinom putu koji povezuje Novi Sad s Beogradom, a držao ga je Pavle Galić, koji je po njemu i ostao poznat kao Paja Točak.

- Pajin otac preselio se iz Ade u Kovilj, opremio je sinu enterijer kafane “Točak” i napravio od zaprežnih kola binu, na kojoj je svirala tamburaška banda Lepog Jovice – kaže Đurđev. – Restoran je ubrzo postao jedno od omiljenijih mesta za izlazak, ne samo Novosađana. Osim prvoklasne hrane, gosti su uživali u muziciranju bande Lepog Jovice, inače vrhunskog violiniste. Verovatno zbog velike polularnosti lokala, Paji su gradske vlasti naplaćivale sve veće dažbine, što ga je na kraju primoralo da, posle sedam ipo godina uspešnog poslovanja, zatvori kafanu i sa porodicom se preseli u Beč gde se takođe bavio ugostiteljstvom. Kada je „Točak" zatvoren u maju 1974. godine, Pajin prijatelj i saradnik Đorđe Đoka Dickov odneo je skoro celokupan enterijer kafane - amove, kajase, preslicu, tikvice, vešalice od levči i šaraga, luster improvizovan od točka zaprežnih kola, pa ih je sklonio u jednu garažu u Molu i preselio se u Meksiko, potom u Englesku. Život ga je ponovo vratio u Jugoslaviju, te je 1989. godine kupio dvorac (nekadašnji adanski lovački dom) na ulazu u Adu iz pravca Novog Sada, u kojem je otvorio restoran „Staro zdanje" i uredio ga stvarima iz petrovaradinskog “Točka”.

Braća Mile,Rade i Branko Stošljević iz Veternika preuzeli su i preuredili nekada kultni restoran, zadržavši naziv, kaže Đurđev, i 16. aprila 1982. godine otvorili su u Petrovaradinu najveći privatni restoran u Vojvodini.

Ubistvo zbog kockarskih dugova

Nakon selidbe u Beč, sin prvog vlasnika “Točka” Pavla Paje Galića, Zoltan, sprijateljio se s lošim društvom i bavio se i kockom.

- Zolika je pritiskao oca da prepiše na njega jedan od restorana, da bi vratio dug, ali je to Paja odbijao – kaže Đurđev. - Da bi otplatio kockarski dug i nasledio očev posao, Zolika je u proleće 1983. godine udarcem čekića u glavu ubio oca u Beču. Uhvaćen je u toaletu lokalnog aerodroma odmah posle ubistva, jer ga je policija pratila zbog ranijih kriminalnih aktivnosti. Osuđen je na 12 godina zatvora, a posle odsluženja kazne izgubio je austrijsko državljanstvo.

- U restoteci (restoran-diskoteka) “Točak” u jednoj sali se nalazio restoran sa tridesetak stolova, u drugoj diskoteka gde je muziku puš tao di-džej Džili iz Slovenije, a u trećoj sali je bila picerija – pojašnjava Đurđev napominjući da vlasnika znaju gotovo svi Novosađani kao Mileta Picu, pošto je 1975. godine otvorio prvu piceriju u gradu.

Pod disko kuglom restotetke okupljali su se gosti iz svih krajeva Jugoslavije, stvarajući celoživotne uspomene. Bio je ritual odvojiti novac za picu, naravno, ako se uspe ugrabiti mesto, a potom je sledila igranka do 2 ujutru. Kako bi ušli u lokal mladi su se snalazili na razne načine. Kada nisu imali dovoljno novca za ulaznicu lukava omladina je znala i po najvećoj zimi da dođe u majicama kratih rukava, uz izgovor da su uredno kupili kartu, ali da su iz lokala izašli na vazduh, samo na kratko. Osim toga, tu su organizovane svadbe, rođdani i druga veselja. Zato i ne čudi da su uglavnom Petrovaradinci, sa zebnjom dočekali vest o njegovom rušenju.

Restoteka “Točak” prestala je sa radom u vreme raspada Jugoslavije, 1992. godine. Klub je ponovo otvorio Rajica Panić 2005. godine, sa namerom da nastavi tradiciju kultne diskoteke stare Jugoslavije, ali je 2007. godine promenio naziv u “Rusija”. U “novom klubu” su uglavnom nastupali izvođači folk i turbo-folk muzike. Početkom januara 2009. godine, prema navodima policije, restoran je izgoreo u podmetnutom požaru, a 13 godina kasnije od njega je ostao samo prazan plac, za novi, moderan objekat.

S. Kovač