Ples ga osvojio u Novom Sadu, a talenat dokazao u svetu

Ljubav prema plesu javila se sa sedam i po godina, kada je Stevan bio folkloraš u Kulturno-umetničkom društvu „Svetozar Marković“, gde je i počeo da eksperimentiše s pokretom i modernim igrama, koje su ga oduvek privlačile. Strast prema baletu se, kako kaže, javila nešto kasnije.

– U periodu kada sam završavao osnovnu školu, imao sam sa svojom grupom koncert u Novosadskom pozorištu, gde su nastupali i učenici Baletske škole, i tu me je njihova profesorka primetila i razgovarala s mojim roditeljima i predložila im da pauziram jednu godinu i tek sledeće krenem u Srednju baletsku školu – rekao je Stevan Novaković, objašnjavajući da se upravo to i dogodilo, te da je za devet meseci uspeo da završi ono što se inače uči tokom četiri godine Osnovne baletske škole. – Radio sam s učiteljicama različitih razreda i predmeta i morao da naučim sve što je bilo potrebno. Onda sam se naredne godine upisao u klasu profesorke Vere Fele, gde sam bio tri godine, nakon čega sam otišao za Ameriku preko jedne agencije. Bio sam jedini igrač te godine iz cele Evrope koji je dobio stipendiju na jednom veoma čuvenom konzervatorijumu, gde sam završio svoje osnovne studije. Nakon toga sam i magistrirao na Državnom univerzitetu Long Bič u Kaliforniji.

Stevan je po zvanju profesor igre, a njegove specijalnosti su  profesionalna pedagogija, performans i obučavanje. Aplauze je kao baletski umetnik dobijao nastupajući na scenama u mnogim zemljama u svetu.

– Najviše su mi se svidele azijske zemlje, kao što je Šri Lanka, gde imaju poštovanja prema svojim nacionalnim identitetima i gde se klanjaju umetnicima – kazao je naš sagovornik, dodajući da je često putovao i kao američki kulturni ambasador, a tu funkciju je, na preporuku prijatelja, obavljao nekoliko godina. – To mi je dalo šansu da svojim talentom zađem u viši nivo kulturnog rada, i to kroz sklapanje međunarodnih sporazuma i razmenu umetnosti između različitih zemalja. Predavao sam na seminarima i radionicama i držao govore. Zapravo, radio sam na tome da predstavim i širim umetnost u Americi, ali i kulturne razlike među zemljama.

Joga i meditacija kao spiritualna praksa



Iako danas više nije na sceni kao baletski umetnik, Stevan je koreograf i predavač. Stalno istraživanje i obučavanje na različitim poljima je za njega životni proces koji uvek traje. Tako je nedavno otkrio novu strast, te se profesionalno bavi jogom i meditacijom, koju predaje zaposlenima u različitim kompanijama.– Uvek je to bila moja spiritualna praksa, za koju nisam planirao da mi bude profesija, ali u Americi možeš od ideje da napraviš sve, ali i ništa, a ljudi koji imaju želje i afiniteta, mogu to i da ostvare – objašnjava Stevan. – Predajem neke tradicionalne stilove joge, koja podstiče rad emocionalnom inteligencijom, mislima i aktivnostima. Uvideo sam da je u ovom svetu u kojem ima mnogo stresa, fobija i depresije, joga mainstream praksa koja pomaže ljudima da rade sa svojim frustracijama.

Ipak, priznaje da mu je neostvarena želja da nešto uradi i u svom rodnom gradu, pa kaže da planira da osmisli projekat za 2021. godinu, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture.

– U toku rata sam otišao u inostranstvo, a nisam jedini koji želi da sve to znanje stečeno tamo dovede nazad u Srbiju i nadam se da će se nešto u državi uraditi na tome da se vrate svi naši ljudi koji su talentovani i pametni i mogu pružiti nešto ovoj zemlji – napominje Novaković, dodajući da smatra da u Srbiji postoji baletska scena, ali da je pitanje koliko se radi kvalitetnih predstava. – Čini mi se da nema finansija za to, a po onome što vidim, ima dosta kompanija koje počinju da gostuju, što me malo brine. Naša scena bi trebalo da bude živa i da ima projekte koji su na svetskom novou da bi se kultivisala i naša publika.

 

V. Bijelić