Pirotehničar borac protiv petardi

Ovim poslom Šimić se bavi već više od trideset godina, a kako je došao na ideju da mu baš ovo bude životni poziv i koji su to izazovi sa kojima se susretao tokom karijere ispričao je za naš list.

- Firma postoji od 1993. godine, a ideja da se bavim ovim poslom došla je tokom dugogodišnjeg bavljenja muzikom, kada smo na koncertima u želji da zabavimo publiku izmišljali razne specijalne efekte - prisetio se Šimić svojih početaka. - Svojevremeno smo koristili razne improvizacije, kao na primer kuglice za stoni tenis, neke dimne bombice i drugo.

Kako je rekao, tada se rodila ljubav za pirotehniku. U isto vreme je radio i sa Mišom Berarom, koji, po njegovim rečima, ima najbolje ozvučenje i rasvetu u zemlji. Na jednom koncertu Riblje Čorbe na Sajmištu za oko mu je zapala nalepnica na kojoj je pisalo „Piros Beograd“ i broj telefona. Kada je uspostavio kontakt s njima ispostavilo se da priča sa čuvenim pirotehničarom Srbom Kabadajićem. Kako je rekao Šimić, njegov tast je bio prvi „piros“ u Jugoslaviji, pokojni Dule Živković, kod kog je otišao na razgovor sa dobrim predznanjem. Ubrzo je postao njegov pomoćnik na filmu i kako sam priznaje to ga je lansiralo na sedmo nebo.

Potpisivanjem ugovora s Avala filmom, ušao je u svet filmske pirotehnike, koja se mnogo razlikuje od klasičnih.

- Sada imam tim od 16 ljudi sa sertifikatima i dozvolama za rad izdatim od MUP-a. A imam i magacine i vozila, koji ispunjavaju propise - rekao je Šimić.

Naš sagovornik je objasnio da je 90-ih godina, kad je on kretao da se bavi ovim poslom, uslov bio da imaš elektrostruku, a ispit iz poznavanja eksplozivnih materija se polagao u MUP-u. Danas je sve isto, osim što elektrostruka nije presudan uslov.

- Do sada sam jednom imao ozbiljnu nesreću, kod mene u radionici, zbog nepažnje, a sad tu povredu koristim da malo zaplašim decu, kako se ne bi zezala s petardama - rekao je Šimić pokazujući povredu desne šake.

Vatrometna sredstva, kaže on, se razvrstavaju u tri razreda. U razred jedan spadaju prskalice, male petardice, fontane za tortu i njih smeju da poseduju i maloletna lica. U razred dva spadaju sredstva koja smeju da koriste punoletna lica: rakete, vatrometni boksovi i zelena petarda, koja, ne bi smela da se prodaje deci i na komad. Razred tri i četiri zauzimaju profesionalni vatrometi koji mogu da koriste samo firme registrovane od strane MUP-a.

On je rekao da najeftiniji vatromet koji traje oko tri minuta košta od 300 do 350 evra, a sva sredstva su iz Kine. Govoreći o tome na koji način garantuje bezbednost on je rekao da inspektori za vanredne situacije izlaze sa njegovom ekipom na teren, procenjuju kolika je udaljenost mesta na kojoj bi se eventualno pustio vatromet od drugih objekata i od zapaljivih materija i ako se ispostavi da je sve u redu njegova firma dobija dozvolu za rad. Ono što, po njegovim rečima, predstavlja problem to su prodavnice koje nude usluge iako nemaju dozvole za rad, pa se i on sam priključio akcijama borbe protiv petardi iako najviše na njega upiru prstom kada je o ovoj borbi reč.

K. Bačkalić

Miha i Karleuša drže rekord

- Najduži tekst, odnosno, piropredstavu, koju smo radili, bila je ona na oproštajnoj utakmici fudbalera Siniše Mihajlovića, kada je bilo 13 metara teksta. Slova su veličine metar, 85 visoka i 85 široka. Običo svi misle da se to ispisuje na nebu, a u stvari se prave konstrukcije u vidu skela - pojasnio je Šimić i dodao da je najveći ikad izveden vatromet bio za Jelenu Karleušu, kad se udavala za Karića, a radio ih je i za Tipsarevića, Acu Lukasa, Đorđa Balaševića i druge.