PČELARSKA SEKCIJA Prilika za sticanje dodatnog znanja

. Iako je namenjena određenim đacima zbog školskih potreba, kako je za naš list rekla profesorka stočarske grupe predmeta na mađarskom jeziku u toj školi Monika Feher, sekcija je otvorena za sve učenike, bez obzira na to kojem obrazovnom profilu pripadaju.

– Đacima dajemo mogućnost da odluče da li im se sekcija sviđa ili ne i da li žele da nastave da rade sa pčelama– rekla je Monika Feher. – Pohađaju je deca koja se kod kuće bave pčelarstvom jer žele da bolje nauče posao, saznaju neke novine, a obično i mi pokupimo znanja od njih, te zajedničkim snagama ugrađujemo stečena iskustva u sam predmet.

Kako je dodala, sekciju je pokrenuo profesor Stanko Krivokapić, te njih dvoje zajedno rade na osnaživanju dece da se bave pčelarstvom. Časove organizuju jednom nedeljno. Nakon marta pčele kreću „na posao”, stoga je i više obaveza oko njih. Zato se u proleće održavaju  i do tri puta nedeljno.

– Profesor Stanko i ja radimo svakodnevno, a đaci se kombinuju prema svom slobodnom vremenu – priča naša sagovornica. – Trenutno je u sekciji oko deset đaka, a oni koji su redovni, od septembra do jula steknu dovoljno samopouzdanja, te uglavnom žele samostalno da rade dve do tri košnice. Mi ih pustimo, s tim što redovno pratimo njihov rad i sugerišemo im ukoliko nešto zaborave.

Kako nam je objasnila, u pčelarstvu se razlikuju poslovi koji se rade u radionici od onih koji su rezervisani za pčelinjak. U radionici se sklapaju ramovi i radi se užičavanje, zatim se stavljaju satne osnove, što je priprema za pčelinjak tokom proleća.

– Tokom zime spremamo pogače za prihranjivanje pčela, da bi se pravilno razvijale – kaže profesorka Feher. – Osim toga, ovde nauče kako treba dezinfikovati ramove i košnice, odnosno sve delove koji se koriste u pčelinjaku. Pripremamo i sirup, kojim se pčele prihranjuju tokom leta, radi što boljeg razvoja. Naučimo ih, između ostalog, i kako se topi vosak od kojeg posle prave sveće, ali i kako se  pripremaju propolis-kapi. Kao kruna svega, krajem juna ili početkom jula vrca se med.

Što se tiče pčelinjaka, najveći posao je u proleće, kada malo otopli. Pčele se pregledaju redovno do jula, na svakih deset do 14 dana, da se ne bi razrojile.

– Ovde raspolažemo stacionarnim pčelinjakom, a pčele imaju dovoljno veliku pašu i koriste bagrem i lipu u okviru škole, posejemo i faceliju, a koriste i okolne biljne vrste – kazala je naša sagovornica. – Imamo oko 20 društava koja nisu tu zbog prinosa, već za edukaciju đaka da bi sutra postali pravi pčelari.

Kako je rekla profesorka Monika Feher, med proizveden u okviru sekcije dve godine zaredom je osvajao nagrade. Na Međunardonoj senzornoj oceni kvaliteta meda ove godine dobio je  srebrnu medalju, a lane je osvojio zlato.

        I. Bakmaz

Projekat „Prigradska naselja – Od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac