Poljoprivredna škola primer dualnog obrazovanja

. Ima površinu od oko 130 hektara i na njemu se uzgaja sve što je potrebno za nesmetano funkcionisanje školskog imanja. Osmaci koji traže budući životni poziv mogu da biraju između smerova: poljoprivredni tehničar, tehničar poljoprivredne tehnike, tehničar hortikulture, zoo-tehničar, veterinarski tehničar i između trogodišnjih smerova cvećar, vrtlar i rukovalac-mehaničar poljoprivrednih mašina.

Upravnik imanja Zoran Strizović kaže da je ta srednja škola odavno u dualnom obrazovanju jer se od đaka očekuje da sve što nauče na časovima teorije primene u praksi. U skladu s obrazovnim profilom za koji se školuju, učenici su uključeni u četiri segmenta praktične nastave: biljna, stočarska i hortikulturna proizvodnja i mehanizacija. Na raspolaganju im je pecara, gde se priprema školsko vino, proizvodi od grožđa i rakija, mladi zasad od 400 stabala šljiva i kajsija i oko 550 krušaka koji se prostire ne površini od oko tri hektara, te životinje, mehanizacija, staklenici i razna oprema.

Naša ekipa prvo je obišla stočarsko-veterinasrski deo imanja. Osim štala gde su smešteni pedesetak grla krupne stoke, četrdesetak ovaca, svinje, živina, magarci i konji, izgrađeni su kabineti za vežbe. Mladi veterinari znanje stečeno na času vežbali su s profesorkom praktične nastave. Učenik druge godine Milan Momčilov odlučio se za humani poziv veterinara.

– Odlično se osećam ovde – kazao nam je Milan. – Dopada mi se to što smo svakodnevno u kontaktu sa životnjama. Nije nam teško da radimo na školskoj ekonomiji jer je doživljavamo kao našu, a mi da smo velika porodica. Ponekad nas malo muči to što smo dugo odvojeni od porodice, ali na posletku i to prođe.

Dok se održavala konjička sekcija, ekipa mladića, uz nadzor majstora, vredno je radila na popravci krova otvorenog dela štale namenje za iskranu krava da ne bi bile izložene vremenskim uslovima.

– Već nekoliko dana menjamo krovnu konstrukciju koja je dotrajala – podelio je s nama maturant Jovan Jorović iz Bečeja. – Druga ekipa pravi silažu i gazi kukuruz. Ne samo da smo navikli da su nam prepušteni mnogi poslovi već nam se i dopada jer osećamo da imamo ozbiljnu odgovornost.

Prema rečima upravnika imanja Zorana Strizovića, koji je bio naš vodič tokom posete, škola se trudi da konstantno nabavlja mehanizaciju.

– Pokušavamo da pratimo trendove koji su aktuelni u svetu pa smo, što se tiče tehničkog dela, sasvim dobro „pokriveni” – pohvalio je opremljenost Strizović. – U postupku smo nabavke traktora od 135 konjskih snaga iz sopstvenih izvora, a želja nam je da nabavimo kombajn.

Posetioci imanja Poljoprivredne škole nesumnjivo će otići puni utisaka. Na našu ekipu, pored odlične organizovanosti radova, najveći utisak ostavili su đaci, koji su, osim što su vredni, i lepo vaspitani. A upravnik imanja Zoran Strizović nije krio da je delom zaslužan za to.

– Od prvog dana pred njih postavim zahteve – jasan je bio naš sagovornik. – Trudim se da vremenom usadim u njih odgovornost, pouzdanost i želju da se dokažu. Ipak, Strizović je posebno pohvalio rukovaoce-mehaničare poljoprivrednih mašina jer, kako kaže, veći deo imanja se oslanja na njih pošto učestvuju u mnogim poslovima: vožnji traktora, oranju, održavanju sistema... Takođe, po njegovom mišljenju, presudno je da sebe doživljavaju kao bitnu kariku u funkcionisanju imanja i da se na taj način motivišu.

 S. Kovač

Projekat “Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.