OVE GODINE BEZ „KUPUSIJADE” Sertifikacijom se čuva brend futoškog kupusa

Iako „Kupusijade” neće biti, predsednik Udruženja „Futoški kupus” Miroljub Janković kazao je da se Futožani već petnaestak dana „kupusaju”, te da se kupus već seče i prodaje, kao i da su proizvođači veoma zadovoljni prinosom.

– Bilo je i težih godina, pa smo prebrodili izazove – kazao je Miroljub Janković. – Futožani su stari majstori, veliki povrtari i, iako je svaka godina iza nas priča za sebe, veliko znanje i iskustvo koje smo stekli pomoglo nam je da se snađemo i prebrodimo ovaj period.  Na potezu od Novog Sada do Futoga biće nešto više od 20 sertifikovanih prodavaca koji prodaju direktno kupcima, dok se ostalih 15 sertifikovanih proizvođača bavi preradom kupusa. Svih 35 proizvođača prošlo je kontrolu i sertifikaciju, a tom prilikom, sertifikovano je 40 hektara, dok se prosečan prinos po hektaru kreće od 35 do 40 tona po hektaru.

– Već tri godine obeležavamo prodajna mesta našim ceradama da se hibridni kupus ne bi prodavao kao futoški – objasnio je Janković. – Dizajn je isti za sve proizvođače, samo se sertifikacioni broj i podaci prodavca razlikuju.

Ove godine iz Udruženja „Futoški kupus” otišli su korak dalje, te su i na yakovima u koje se pakuje kupus odštampali logo i na taj način uveravaju kupce da je kupus koji kupuju zaista futoški. Ukoliko je ribanac u pitanju, opet na yaku postoji nalepnica s logom Udruženja, kao i selotejp sa simbolima futoškog kupusa.

Inicijativa za posebnu pijacu

Futožani su pokrenuli inicijativu za izgradnju ograđenog prostora – pijace za futoški kupus, gde bi svoje proizvode prodavali članovi Udruženja „Futoški kupus” i sertifikovani proizvođači. Među planovima za budućnost, ovo udruženje planira i izgradnju preradnog kapaciteta, te bi se kupus iz Futoga koristio za više namena, a ne samo kao primarna sirovina.

– Prodaja lažnog futoškog kupusa problem je s kojim se borimo već duži niz godina – rekao je Janković. – Od ukupne proizvodnje kupusa u Futogu, futoški kupus zauzima svega 30 odsto, te zato treba biti obazriv jer postoje različiti natpisi koje ljudi koriste kako bi privukli mušterije.

Cena običnog, hibridnog kupusa, nešto je niža od futoškog, što neke kupce dodatno mami. Iz Udruženja „Futoški kupus” kazali su da dobijaju dojave iz svih mesta u Srbiji o prodaji kupusa koji se predstavlja kao futoški, a konkretnog rešenja za tu situaciju trenutno nema.

– Razlike između lažnog i pravog futoškog kupusa ima, i smatram da je dobar poznavalac može primetiti – kazao je Janković. – Međutim, mušterijama koje ga kupuju jednom godišnje sigurno je teže da tu razliku uoče. Baš zato smo i pokrenuli ovu ideju o obeležavanju prodajnih mesta.

Udruženje „Futoški kupus” prozvodi određene količine semena koja se prodaju samo za „hobi program” – isključivo za upotrebu u domaćinstvu. Seme se prodaje u pakovanju od četiri do pet grama, gde ima 1.000 semenki, što bi trebalo da je za jednu porodicu, naročito za one koji ga kisele.

– Kupus se stavlja u proces fermentacije od početka oktobra do kraja godine, a veoma je važno imati dobar kupus za to – rekao je Miroljub Janković. – U procesu kiseljenja kvalitetnog kupusa ne bi trebalo da ima problema. 

        D. Andulajević

Projekat „Razglednica prigradskih naselja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac