Organska hrana skuplja, ali kvalitetnija i zdravija

Kako kažu pojedini proizvođači, em nema novih, em zakonska regulativa nija do tančina regulisana, a činjenica da je „narod osiromašen” i nije u mogućnosti da voće i povrće kupi po višoj ceni – sve to ide u prilog prethodnoj konstataciji. Grad Novi Sad svakako podržava organsku proizvodnju, naročito ako se uzme u obzir da izdvaja najviše novca za subvencije u odnosu na sve ostale lokalne samouprave u državi.

„Bitno je da mi želimo da promovišemo organsku proizvodnju jer ona ima perspektivu“, rekao je član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević na jučerašljoj 7. manifestaciji „Dani organske farme”, održanoj u Katoličkoj porti.

„Kada pogledate u svetu, trendovi zdrave hrane sve više rastu, a naša namera, kao lokalne samouprave, jeste da pomognemo proizvođače i da se površina pod organskom proizvodnjom povećava. Za sada uspevamo u tome.“

Baviti se organskom proizvodnjom nije lako, a ni isplativo onoliko koliko mnogi očekuju. Po rečima proizvođača sa Čeneja Nade Letić, od takve proivodnje može se živeti sasvim skromno jer se, u suštini, ni nema vremena ni prostora za neki veći luksuz. Organsko uzgajanje voća i povrća iziskuje svakodnevni obilazak i negu.

Prilagođavanje novoj klimi je ključno

Da bi organska proizvodnja išla što brže uzlaznom putanjom važno je da građani uviđaju važnost da se voće i povrće uzgaja za pijacu na isti način kao i za ličnu upotrebu. Vremenske (ne)prilike ovog leta loše su uticale na proizvodnju, ali se na njih treba navikavati, odnosno, kako kaže jedna od osnivača organske proizvodnje u Srbiji profesor-emeritus dr Branka Lazić, moramo se prilagoditi i menjati, vrste, sorte i vreme proizvodnje.

„Blagodet su stare, autohtone sorte, koje su otporne na te klimatske promene“, kaže dr Lazić.

„Takođe, ne možete u isto vreme uzgajati 50 vrsta. Proizvođač mora da zna kako svaka biljka živi, tako da nije važna samo tehnika. Biljka je živi stvor i mora se znati kako njome upravljati.“

„To je velika je obaveza, biljka se mora stalno pratiti, ako se razboli, onda je već kasno“, navodi Nada Letić, koja je sa svojim mužem počela time da se bavi devedesetih godina prošlog veka, ali za ličnu upotrebu, dok su 2011. sve ozvaničili i dobili neophodan sertifikat. „Zahtevno je, ali nismo se nikad pokajali što smo se preselili na selo. Važno je znati da ne može svako da vodi organsku proizvodnju jer onaj ko želi, mora da bude spreman mnogo da uči. Naime, ovde se prvenstveno radi na preventivi pošto, ako biljka ima neku bolest, sve propada.“

Porodica Letić radi plasteničku proizvodnju, a na jučerašnjem bazaru izložili su krastavce, paradajz, papriku, plavi patliyan... Tokom zime uzgajaju neobičnije sorte povrća, poput potočarke, azijskog miksa, crvene blitve. I sve im, kako kažu, odlično ide! Polovina proizvodnje odlazi u Beograd, a ostatak prodaju na lokalu i u Novom Sadu.

„Organski proizvodi su skuplji, ali kupac zna da mu to garantuje da nema hemije, veštačkog đubriva, hormona, pesticida, bilo čega što je veštačkog porekla“, naglašava Milica Popović iz „Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede”, navodeći da kilogram organske jabuke košta do 250 dinara, a one konvencionalne oko 50.

„Međutim, ima dosta ljudi koji se sve više okreću organskim proizvodima, poput trudnica, roditelja koji imaju malu decu, osoba koje su na posebnim režimima ishrane i slično.“

Novosađani, ali i turisti koji su se tu zatekli, juče su sa interesovanjem razgledali bogate tezge, razgovarali sa izlagačima, a većina njih je i kupila nešto od izložene robe. 

L. Radlovački