Opremanje đaka tanji kućni budžet

koje će morati da izdvoje za celokupan pribor. Najviše pažnje se posvećuje prvacima, koji su najzahtevniji kada je reč o odabiru.

Cene se razlikuju, pa tako na pojedinim mestima sveske staju 250 dinara, a na drugim iste takve mogu da se kupe i za 40. Školske torbe su najskuplje, mada to ne sprečava proizvođače da još dodatno povise cenu onima s likovima iz crtanih filmova. Po rečima prodavaca, svake godine moraju da nabavljaju nove da bi opstali. Kada se uz cenu ranca dodaju i potrebne sveske, peratonice i ostali pribor, treba izdvojiti između 5.000 i 7.000 dinara, bez udžbenika.

– Danas je uobičajena situacija da dete samo izabere ranac, dok je roditelj taj koji mu daje sugestije – rekla je prodavačica u jednoj knjižari Nevenka Odadžić. – Često samo pokažu prstom i očekuju da će roditelj to odmah i kupiti. Obično su to veće torbe, sličnije koferima, a ne tašnama.

U daljem razgovoru navodi da su ranije bake bile te koje su kupovale rance, često na poklon. Danas je to uglavnom porodična kupovina, kada se roditelji detaljno raspituju, prvenstveno o cenama, a tek posle o kvalitetu. 

– Često dolaze babe, dede i tetke da bi kupili samo jednu svesku – objasnila je prodavačica Jelena Nenadović. – Gotovo svaki dan viđam decu kako besne jer nisu dobila ono što su želela. U većini slučajeva će ipak mame kupiti sve što je potrebno.

Da deca znaju šta žele, imali smo prilike da se uverimo, jer smo nekolcinu susreli kako sami kupuju ono što im se svidi.

– Od petog razreda idemo same u kupovinu svezaka i ostalog pribora, dok udžbenike uglavnom nasleđujemo – rekle su učenice šestog razreda osnovne škole M. S. i M. K. – Upravo kupujemo novu torbu, manju, jer se ona stara, na točkiće, više ne nosi. Hoćemo da kupimo „najk”. Obično na početku kupujemo samo neophodan pribor, a onda tokom školske godine dopunjavamo.

K. D. – S. K. – J. R.