OMLADINSKI CENTAR CK-13 - Otvoreni za ideje i brojne programe

Uz tri novosadske organizacije, značajnu podršku pri formiranju Omladinskog centra pružila je Fondacija SHL iz Berlina, koja i danas novčano pomaže, a od 2011. godine CK-13 postaje Udruženje građana.

– Tokom godina menjao se koncept, kao i programi, ali ideja je ostala ista – naglasio je portparol Omladinskog centra CK-13 Đorđe Majstorović. – Mladi se ovde okupljaju i podstiču na politički aktivizam, ali ne u stranačkom smislu, već se neguje ideja antifašizma i antinacionalizma. Borimo se protiv svih oblika diskriminacije i ekstremizma generalno, a ujedno pokušavamo da afirmišemo ljude koji u gradu nemaju dovoljno prostora da se iskažu. Otvoreni smo za ideje pojedinaca, kao i za gostujuće programe. Ljudi nam se često javljaju ako nemaju gde da realizuju neki svoj program, a mi rado izlazimo u susret ukoliko je to u skladu s našim vrednostima.

Na sedmičnom nivou, pogotovo u poslednje vreme, u CK-13 bude realizovano po pet-šest javnih programa, a verovatno su posebno prepoznatljivi po koncertima.

– Najviše ljudi dolazi na svirke, čak i iz drugih gradova – dodaje Đorđe. – Koncerti su uvek vikendom, tokom nedelje imamo filmske i književne programe, a već gotovo deset godina sredom se održava Veganska večera, koju organizuje jedan volonterski kolektiv.

Program seminara i tribina u CK-13 izuzetno je aktuelan i posebno namenjen mladima. Godišnje realizuju četiri seminara u okviru programa „Seminar alternativnih politika”, a teme su raznovrsne – ekologija, feminizam, alternativna ekonomija, demokratija... Tribinski program, kroz projekat „Svakodnevno je političko”, realizuju više od godinu.

CK je zapravo skraćenica pojma „Crna kuća”.

– Ideja da se kuća spolja ofarba u crno realizovana je pri osnivanju jer su ljudi na taj način želeli da istaknu da su položaj i perspektiva mladih u tom trenutku prilično mračni, i saglasili smo se da će tako ostati dok se ne promeni nabolje – objašnjava Đorđe. – Mislim da su mladi veoma apatični, a i kad se udružuju, to se čini na pogrešan način. Pozitivni primeri koje mi možemo da istaknemo su ljudi s kojima inače sarađujemo, kao što su Združena akcija „Krov nad glavom” i „Dom b-612”. Dakle, pozitivnih primera ima, ali su mislim u manjini.

Mladi u CK-13 dolaze s različitim idejama, predstavljaju svoje zamisli ili se uključuju u postojeći program, a nekad i u potrazi za poslom.

– Bez obzira na situaciju, mladima savetujem da ne odustaju od svojih ideala. Uvek bi trebalo tražiti prostor za izražaj u bilo kojem segmentu, bilo da je reč o ideologiji, umetnosti ili nečemu trećem. Ako je to ono u šta veruju, neka se trude da u tome istraju, naročito dok su mladi. Ukoliko se u tome održe, znači da je kvalitetno i da nisu pogrešili – poručuje Đorđe Majstorović.

B. Pavković

Foto: CK 13

Projekat „Novi Sad – Omladinska prestonica Evrope 2019” realizuje DVP produkcija uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.

ANKETA:

ŠTA JE ZA VAS DISKRIMINACIJA I KAKO JE SPREČITI?

Nina Albulj,

studentkinja:

– Prva asocijacija mi je odbacivanje i ograničena sloboda. Kad to kažem, mislim na odbacivanje svakoga ko ima drugačije mišljenje, možda neki problem, fizički ili duhovni, odbacuju čak i nekoga ko ima govornu manu. Potrebno je podizanje svesti kroz razgovor i empatiju, a u školama je moguće organizovati radionice na tu temu.

Đurđina Šoronda,

grafičarka:

– Znam za različite vrste diskriminacije, najviše ljudi. Recimo, običan narod država u nekom smislu diskriminiše. Direktno nas diskriminišu i time što nas ne obaveštavaju o tome da se nešto važno dešava. Da bi se u tom smislu nešto promenilo nabolje, potrebno je promeniti ceo sistem i zakone, da bi do izražaja došle prave vrednosti.

Aleksandar Milković,

glumac:

– Ima ih nekoliko, zapravo, ali prvo na šta pomislim su osetljive grupe, poput etničkih, a i skoro je u medijima bila neka priča o migrantima u Subotici. Da bi se diskriminacija sprečila, smatram da je važna edukacija od najranijeg doba. Detetu bi trebalo odmalena govoriti da ljude ne treba izdvajati, tako da će vaspitanje iz kuće poneti.

Nenad Gegić,

student:

– Ne mogu da se setim konkretnog primera, ali kad se spomene diskriminacija, uopšteno smatram da se diskriminišu različite grupe ljudi, kao što su, recimo, Romi. U zavisnosti od toga šta se uzme u obzir, svako može biti diskriminisan. Potrebno je više razumevanja među ljudima, ne osuđivati jer ne znamo kroz šta neko prolazi.

Teodora Babić,

studentkinja:

– S diskriminacijom imamo priliku da se suočimo svaki dan, primeri su različiti, ali se o tome mnogo ne govori. Recimo, najčešće čujem da diskriminišu Rome i homoseksualce. Čim se čuje za neku grupu, a da je nesvakidašnje, ljudi su skloni negativnim reakcijama. Da bi toga bilo manje, potrebno je, pre svega, kućno vaspitanje.

Ognjen Budalić,

auto-električar:

– Diskriminacija me, pre svega, asocira na nasilje, a o tome sam najviše imao priliku da gledam i slušam s televizije. Recimo, vršnjačko nasilje u školama, a prvo čega se setim je Aleksa iz Niša, kog su maltretirali i koji se ubio... Kad bih tako nešto primetio u svojoj okolini, prijavio bih roditeljima ili policiji.

B. Pavković

Foto: R. Hadžić