Odgovorno ponašanje trening i za roditelje

One se u radu vode istoimenim pristupom vaspitanju u porodici i vaspitno-obrazovnim ustanovama koji decu uči i usmerava njihovo ponašanje, poštujući njihova prava na zdrav razvoj, zaštitu od nasilja i učestvovanje u sopstvenom učenju. Po rečima Dijane Radojković, roditelji koji se obraćaju njenom timu najčešće navode probleme koji se odnose na neposlušnost dece, svađe među decom i mnoge druge. Ona, međutim, napominje da pozitivna disciplina nije usmerena na obezbeđivanje poslušnosti mališana, već na razvijanje odgovornog ponašanja.

– Taj pravac ne podrazumeva popustljivost u vaspitanju, kao ni upotrebu prekomerne kontrole i kazne, nego veruje u dugoročne ciljeve koji utiču na razvijanje samodiscipline i životnih veština kod mališana – kaže Dijana Radojković. – Pozitivna disciplina uči decu nenasilju, odgovornosti, veštinama rešavanja problema, empatiji, samopoštovanju, ljudskim pravima i poštovanju drugih, a poznata je i po tome što afirmiše vaspitanje bez nagrada i kazni, dok u zamenu nudi odraslima veliki broj takozvanih alatki. Taj pravac, u stvari, podrazumeva, učenje, ne samo dece od odraslih već i odraslih od dece.

Roditelji koji se prijavljuju i učestvuju na treninzima su, po rečima naše sagovornice, veoma otvoreni za promene. Čim oni počnu da menjaju stav i ponašanje u porodici, i deca menjaju svoje ponašanje, odnosno sarađuju s promenama svojih roditelja. Odrasli treba da obezbede takve uslove da dete nauči da radi i ponaša se odgovorno, ne zato da bi poslušalo i udovoljilo odraslima, nego zato što tako treba da bi živelo u miru i skladu s drugima i samim sobom.

U radu koji se odnosi na vaspitanje i odnos odraslih prema deci, tinejdžeri su često zapostavljena kategorija. Dijana Radojković ističe da se današnji tinejdžeri, posebno na našim prostorima, suočavaju s velikim teškoćama, a upravo tada počinju da uče kako da se snađu u svom okruženju. Zbunjuju ih nedoslednost, nepravda, potrebni su im toplina, red, razumevanje i prihvatanje, ali i izvesna doza slobode.

– Tinejdžeri su izloženi velikim pritiscima i nerazumevanju, što kod njih izaziva pobunu, bunt, prkos – objašnjava Dijana. – Roditelji i nastavnici ih kritikuju, a oni onda reaguju otporom. Naravno, za odnose između odraslih i dece odgovorni su odrasli. Ukoliko želimo da naši tinejdžeri odrastu u odgovorne ljude, trebalo bi mi, odrasli, da promenimo odnos prema njima, da naučimo nove postupke koji će nas dovesti do ciljeva koje smo postavili.

– Pod „uslovima” mislimo na atmosferu međusobnog uvažavanja i poštovanja, na kreiranje podržavajuće sredine, gde postoji toplina i gde su uspostavljeni red i struktura, gde odrasli razumeju način na koji deca misle i osećaju. Obezbeđujući te uslove, odrasli mogu odrediti svoje postupke u odnosima s decom – poručuje naša sagovornica.

Dijana i njene koleginice prve su u Srbiji stekle međunarodne sertifikate Asocijacije za pozitivnu disciplinu i tako postale i prvi edukatori za roditelje u toj oblasti, a o njihovom radu može se saznati na sajtu njnjnj.pozitivnovaspitanje.njordpreš.com. Osim toga, one sarađuju i s vaspitačima, učiteljima, pedagozima, odnosno sa svima koji rade i žive s decom svih uzrasta, kroz seminare u okviru Udruženja za edukaciju i treninge. U tome se vode principima „pozitivnog vaspitanja”, koje se najčešće odnosi na vaspitanje dece u vrtićima i školama, kroz razvijanje uzajamnih odnosa poverenja, konekcije i uzajamnog poštovanja među odraslima i decom.

D. Ristić