Odabrana lokacija za veletržnicu

Reč je o području površine 259,7 hektara, između Kanala DTD na severu i novosadskog železničkog čvora na jugu i jugozapadu i Sentandrejskim putem na istoku.

Nacrt plana je, inače, još 2018. godine bio na uvidu, kao i sredinom 2019., ali je zbog usklađivanja s drugim urbanističkim dokumentima i izmenama na terenu, ponovo pred javnošću.

O izgradnji veletržnice govori se već dugo, a moguće lokacije menjale su se tokom godina. Novim planom taj kompleks predviđen je na zapadu radne zone „Sever 2”, na pretežno neuređenom građevinskom zemljištu površine 10,08 hektara, a tom posedu najbliža je fabrika „Aptiv”.

Veletržnica je uređen prostor u funkciji distribucije robe i usluga, koja svojim savremenim vidom prodaje treba da zadovolji potrebe Grada i šireg regiona Vojvodine. To je važan sadržaj za Novi Sad, koji je grad sa bogatim poljoprivrednim zaleđem. Kompleks bi bio realizovan u etapama, pa bi veletržnica postepeno organizovana kao moderan distributivni centar. Planirani lokalitet pruža mogućnost organizacije moderne veletržnice i sadržaja, s tim da prva faza realizacije može da obuhvati manju površinu, ne manju od 5,5 hektara, navode autori planskog dokumenta.

Maksimalna visina objekta je do dva sprata (P 2), a zauzetost parcele do 50 odsto. Kompleks bi trebalo da sadrži zatvoreni prostor tržnice na veliko, s boksovima za prodaju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i otvoreni deo za prodaju iz kamiona, kao model trgovine koji je, kako je objašnjeno, na ovim prostorima još uvek neizbežan. Osim zgrade uprave i hladnjače, planirani su i dodatni sadržaji poput onog za skladištenje cveća. Unutar prostora neophodno je predvideti sanitarne čvorove,  ali i ugostiteljske i druge dodatne sadržaje, koji će doprineti boljem kvalitetu usluge.

Kada je reč o parkiranju, predviđena su mesta za teretna vozila za snabdevanje pijace ali i putnička za kupce.

Lociranjem veletržnice u radnoj zoni ostvarene su značajne prednosti jer se eliminiše kamionski saobraćaj na gradskoj uličnoj mreži i nedostatak parkirališta na svim pijacama na malo, a reguliše se i parkiranje teških kamiona i dobavljača u celini. Takođe, vreme prodaje je neograničeno (u zavisnosti od uspostavljenog režima), omogućava se veći priliv proizvoda na ovo područje i iz udaljenih krajeva, a vid prodaje na veliko stimuliše proizvodnju, objašnjavaju urbanisti i napominju da će nakon utvrđivanja programa, koji bi definisao potrebne sadržaje i kapacitete veletržnice, prostor biti razrađen urbanističkim projektom.

„Sever 2” je, kako je u tekstu plana navedeno, najopremljenija radna zona, kada je reč o infrastrukturi, sa značajnim privrednim kompleksima koji su u fazi restrukturisanja. Donošenje plana omogućiće lakšu transformaciju postojećih kompleksa i stvaranje povoljnih uslova za nove sadržaje, koji će unaprediti razvoj privrede u gradu. Pretežna namena prostora ostaje poslovanje iz oblasti sekundarnih i tercijarnih delatnosti, što podrazumeva sadržaje iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, uslužnog zanatstva, komunalnih delatnosti, privredne iz oblasti trgovine na veliko i malo, građevinarstva, saobraćaja, kao i prerađivačke industrije, koja koristiti savremenu tehnologiju.

Dozvoljena je gradnja objekata do dva sprata, ne viših od 15 metara, s tim da nadežni ne preporučuju podrumske ili suterenske etaže. Moguća je rekonstrukcija i dogradnja, ali i zamena starih objekata novim, uz poštovanje urbanističkih parametara. Visinski reper ostaje nekadašnja zgrada Novkabela (12 spratova), a zbog transformacije prostora moguća je podela parcela, uz uslov da je minimalna površina 2.000 metara kvadratnih, dok je za posede veće od hektara obavezna izrada urbanističkog projekta.

Zona „Sever 2” od sredina prošlog veka do danas

Radna zona „Sever 2” utvrđena je Generalnim planom iz 1950. godine, s tim da je realizacija započeta izgradnjom „Novosadske mlekare”, koja više nije u funkciji. Od 1964. godine do danas izgrađeni su različiti kompleksi koji su imali značajnu ulogu u privrednom razvoju grada. Mnoga preduzeća su u međuvremenu transformisana, privatizovana i reorganizovana u akcionarska ili pak društva sa ograničenom odgovornošću, a pojedina su prestala da rade.

„Neobus“ (bivša „Autokaroserija“) ili „Novosadska industrija tekstila“ (NIT) uspešno su transformisani, i danas su tu „Aptiv“ (proizvodnja kablova u industriji automobila) i „Promist” (bavi se distribucijom veštačkih đubriva) na mestu NIT-a. Na delu nekadašnjeg kompleksa „Petar Drapšin“, prema Kanalu DTD, organizovana jeslobodna zona na oko 6,5 hektara.

U zoni „Sever 2” nalaze „Energotehnika južna Bačka” (izgradnja i održavanje energetskih objekata) i Kanal DTD (hidrograđevinski radovi), preduzeća koja su, kada je reč o infrastrukturi, veoma značajna. Jedino javno preduzeće je „Čistoća”, a unutar zone su i dva preduzeća za recikliranje nemetalnih („Papir servis“) i metalnih („Centar za reciklažu“) otpadaka.

Primarnu saobraćajnu mrežu planom obuhvaćenog područja čine Privrednikova i Industrijska ulica, Put novosadskog partizanskog odreda, kao i ulica koja povezuje Partizansku i Kornelija Stankovića na zapadu, a planirane su i nove saobraćajnice, za optimalno funkcionisanje radne zone.

Radnu zonu tangira Novosadski železnički čvor, koji sadrži ranžirnu stanicu, kao i planirani robno-transportni terminal, koji predstavlja deo logističkog centra. Kroz radnu zonu je na vodnom zemljištu Kanala DTD planiran industrijski kolosek, koji će povezati taj prostor sa Lukom „Novi Sad” i radnom zonom „Sever 3”, te omogućiti korišćenje železnice u transportu robe, navedeno je u dokumentu na uvidu. 

Plan detaljne regulacije radne zone „Sever 2” moguće je pogledati do 1. marta i to radnim danima od 9 do 14 u prostorijama JP „Urbanizam” na Bulevaru cara Lazara 3, kao i na sajtu tog preduzeća, ali i u MZ Radnički, Braće Mogin 2. Osim toga, materijal je dostupan na zvaničnoj internet stranici Grada i Skupštine. Pismene primedbe i sugestije podnose se Upravi za urbanizam, Školska 3. Komisija za planove će primedbe razmatrati na javnoj sednici zakazanoj za 16. mart.

J. Vukašinović