OD TITA DO KUKASTOG KRSTA Šta sve možete pronaći na novosadskom buvljaku
Mada su petak i subota udarni dani za cunjanje, merkanje, cenjkanje, bazanje ne bi li se pronašli skriveni dragulji u nečem što je za nedovoljno izoštreno oko tek obično smeće, nedelja na Najlon pijaci rezervisana je za svet koji ceni ganc novo a povoljno.
Međutim, da se prebira po kutijama moglo se i juče, a frikova među artiklima, pa i čudnih spojeva, koji daju posebnu draž nadaleko poznatom novosadskom buvljaku, nije manjkalo, u šta se uverila ekipa „Dnevnika”.
Na brisanom prostoru međ najlonima i ćebićima prepunim drangulija, donetih bogzna odakle, tiskali su se: stare pisaće mašine, gramofoni, iznošena obuća, alat, mesingani svećnjaci, raspareni tanjiri i šolje... A kao što ovim stvarčicama različite nacionalne i kulturološke pripadnosti nije smetalo da budu tu đuture, tako se nije bunio ni drug Tito ponosito gledajući sa bedža kako bez srama stoje rame uz rame Davidova zvezda i kukasti krst, čekajući kolekcionare da ih udome.
Kupovina na Najlonu uglavnom nije ciljana, potvrđuje sugrađanka Mirjana, koja pazari ono na šta naleti a svidi joj se, što je juče bila živopisna stvarčica – za jedne kuhinjska daska, za druge slika, lako će joj se naći namena. Najboljim ulovom, dodaje sagovornica, smatra skoro nove stolice, „lepe kao Ikeine”, koje je za 4.000 dinara kupila pre godinu dana. Prava bagatela!
Na gomili knjiga za 100 dinara po komadu, gospođi Ani, koja preferira enciklopedije i štivo iz istorije, ali i autentične umetničke slike, pažnju je privukao požuteli naslov „Iza kulisa”, „pozajmljen” iz neke zrenjaninske biblioteke, i umalo da ga kupi, kao što je to učinila sa starinskom peglom na žar. Kako dodaje, nedelja joj je porodični dan za Najlon pijacu jer su tada slobodni, a neretko povedu i unučiće. Njena ćerka Tatjana seća se da su dolazili i kad je bila dete, privučeni raznolikošću kako stvari, tako i ljudi.
– Izađeš iz kuće, nasmeješ se malo, resetuješ – otkriva Tatjana terapeutsku moć ovakvog vida kupovine, kao i to da je tokom jedne takve posete njeno srce osvojilo štene japanskog akite, koje ovog 8. marta puni dve godine.
Specijalna mekika
Ni ledeni vetar koji je nemilosrdno šibao nije sprečio mladića Aleksu da se drži svog rituala, a to je fruštukovanje mekike, i to ne bilo kakve, već podignute na viši nivo dimljenim sirom.
– Na Najlon pijacu, gde su nekad prodavali i moji roditelji, dolazim od malih nogu i, da, kupujem mekike na istom mestu – kaže ovaj 20-godišnjak, napominjući da to zadovoljstvo košta 350 dinara i da je prava uvertira za planiranu nabavku pidžame i papuča, u čemu mu je društvo pravio drug Žolt.
Kako bi se zaradio neki dinar, bude tu spuštanja cene, baronisanja s udarom na osećaj krivice: „Daj bar hiljadu i po, ceo dan stojim na ovoj hladnoći”, ali i pravih atrakcija, kakvu nam je priredio izvesni Pele Desetka, balansirajući s nožekanjom na nosu. Doduše, uloga ovog nekadašnjeg fudbalera i boksera, a sada muzičara, nije bila da nešto proda, već da na originalan način privuče mušterije svome drugu.
