Od borbe za prava radnika do preterivanja u jelu i piću

strane učestvovali kapitalistički eksploatatori, a sa druge radnici, dovelo je do toga da se pomenuti datum obleži kao jednodnevni radnički zbor. Po uzoru na radnički bunt u Čikagu iz 1886.godine, potlačena klasa želela je tako da iskaže protest, ali i opravdane težnje koje su se sastojale u paroli: osam sati, rada, osam sati odmora i osam sati provedenih po sopstvenoj želji.

Bolje uslove rada Prvog maja pomenute 1890.godine zahtevali su na svom zboru i radnici Novog Sada. Nije ih na tom premijernom okupljanju bilo mnogo, svakako manje nego dva dana kasnije kada su se ponovo sastali na Ratnom ostrvu u slavljeničkoj atmosferi, ali je ta godina posejala seme radničkog bunta i borbi za sopstvena prava. U početku je vlast na ova okupljanja gledala kao na svojevrsni odušak nezadovoljnika, pa je tako radništvu omogućavano okupljanje pod prismotrom i budnim okom policije i žandara, ali kako je radnički pokret sazrevao i postajao u Novom Sadu samosvesniji, dolazilo je i do prvih zabrana, kao što je to bio slučaj 1907. godine.

Na različite načine radnici su po novosadskim pogonima i trgovinama obeležavali Prvi maj. Tokom treće decenije prošlog veka proleterijat je u Novom Sadu osnažio, a na taj, za radničku klasu značajan datum, umesto piknika, radnici su obustavljali rad. Na nekoliko sati utihnuli bi pogoni, „zaćutale“ su mašine, odlagani su alati... jer je proleterijat na taj način dao do znanja poslodavcima da neće tek-tako odustati od namera za poboljšanje sopstvenog položaja.

Gradske vlasti vremenom su uvidele snaženje radničkog pokreta. Sve žešći protesti demonstranata dovodili su do uličnih sukoba, pri čemu je policija i žandaremrija u nekim slučajevima ubotrebljavala vatreno oružje, ali ne kao upozorenje, već je gađala nasumce u masu, u nameri da zastraši radnike i da im do znanja na čega su vlasti spremne kako bi ugušile radnički pokret.

Značajan doprinos prvomajskim proslavama, kako u „Enciklopediji Novog Sada“ navodi autor Dušan Popov, davali su i novosadski srednjoškolci. Tako bi se 1. maja solidarisali s radnicima i stupali u štrajk. Tih dana najhrabriji među njima ispisivali su parole po školskim tablama u stilu: „Danas nam je Prvi maj, mi želimo da smo fraj!“ Sve to dovelo je da se radnici izbore da im se 1. maj prizna kao dan odmora, pa su štrajkove i demonstracije zamenile proslave, pri čemu su prvih godina zgrade i pogoni kićenim cvećem i zelenilom.

Period između dva rata takođe je proticao uz proslave prvomajskog praznika. Svaki put toga dana radnici bi se oglašavali svojim zahtevima koji su se odnosili na: bolje uslove rada, demokratizaciju vlasti, a protiv diktature i policijskih represija.

Dvodnevno praznovanje povodom Prvog maja, kao „Praznika rada“, proglašeno je posle oslobođenja od fašističkog okupatora. Što se proslave u samom gradu tiče, kroz centar su prolazile svečane radničke povorke. Na Trgu slobode obično je podizana tribina sa koje su čitani prigodni govori, proglašavani udarnici i najuspešniji kolektivi. Sve je ulepšano igrom i pesmom razdraganih radnika koji na su ovakve manifestacije donosili parole i transparente na kojima je najčešće pisalo: „Živeo Prvi maj, praznik rada!“ Međutim, nisu izostajale ni ideološke poruke, kojima su veličani, pored „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“ Josipa Broza Tita, i republički, pokrajinski i gradski aktuelni partijski moćnici.

Umesto đurđevdanskog uranka, počeo je masovno da se obeležava prvomajski. Novosađani su najrađe na prvomajske uranke odlazili na raznorazna izletišta u Frušku goru, a piknici u Kameničkom parku prerasli su u svojevrsnu tradiciju i obeležje ovdašnje proslave Prvog maja.

Prvih posleratnih godina pored bogatih kulturno-umetničkih programa, organizovana su i brojna, različita sportska nadmetanja. Međutim, kako je vreme odmicalo, sport je polako padao u drugi plan, zabavni program svodio se na koncerte popularnih muzičkih sastava, dok su druženje uz prasetinu (jagnjetinu) sa ražnja ili svakome omiljeni roštilj „začinjen“ mladim lukom, uz špricere i pivo, sve više dobijali na značaju.

Tako će, nema sumnje, biti i ove godine. Istina, meteorolozi najavljuju kišovit 1. maj, međutim, neće to sprečiti mnoge da dan provedu u prirodi. Za one koji se odvaže na kućnu varijantu, svakako će nedelju  obeležiti uz bogatiju trpezu, jer, ovoga puta sa „Praznikom rada“ poklopio se i Uskrs, a naš narod, poznato je, voli druženja.

S. Savić