O roditeljstvu u Velikom ritu

S tim u vezi, kako je za naš list rekla osnivač tog udruženja Julija Đisalov, u saradnji sa Patronažnom službom Doma zdravlja “Novi Sad” realizovali su i projekat u Velikom ritu sa romskom populacijom, sa ciljem da obuhvate što veći broj majki i trudnica, kako bi im približili sve informacije koje su inače dostupne svim ostalim našim sugrađankama, jer mnogo lakše stižu do njih.

– Hteli smo da im ukažemo na činjenicu da postoje ustanove poput zdravstvene zaštite žena, pedijatrije, patronažne službe i škola za trudnice u okviru sistema zdravstvene zaštite, koje one ne koriste, jer obično budu maloletne, a ne postoje posebni programi namenjeni maloletnim devojkama i ženama, uz pomoć kojih bi se one pripremile za roditeljstvo – kazala je Julija Đisalov. – Devojke u romskim zajednicama vrlo rano stupaju u seksualne odnose, ostvarujući se prvi put kao majke u relativno ranom uzrastu, a pritom se postavlja pitanje koliko su one zapravo spremne na taj veliki i odgovorni izazov kakav je roditeljstvo. Hteli smo da saznamo kako one funkcionišu, jer odranije znamo da su imale veliku podršku i pomoć baka, odnosno uvek je tu bila neka starija, dominantna žena koja im je pomagala, međutim, i oni se menjaju, emancipuju, žele da budu same i samostalne.

Po njenim rečima, putem radionica su realizovane razne teme poput uslova za zdrave trudnice, zdrave hrane, štetnosti duvana na bebu tokom trudnoće, ali i kolika je važnost redovnih kontrola kod lekara, što one ne praktikuju.

– Uputili smo ih na to da dete treba nakon porođaja da ima svog pedijatra, zatim šta zahteva pravilnu brigu i negu deteta, ali i zašto je važno dojenje i podsticanje laktacije i slično – priča Julija. – Takođe smo im prikazivali kako one mogu da se igraju sa svojom decom, koje su to opasnosti koje vrebaju, ali i izbor adekvatne igračke, a pričali smo i o psihomotornom razvoju i koliko je on krucijalan za pravilan razvoj deteta. Pružili smo im mnogo korisnih informacija i mogu da kažem da smo zadovoljni odzivom i njihovom saradnjom, bile su vrlo otvorene u razgovoru, postavljale su pitanja i učestvovale u diskusijama, te je kompletan utisak da smo zaista učinili nešto dobro i korisno za njih.

Prema rečima načelnice Službe patronaže Doma zdravlja “Novi Sad” Kristine Nedeljković, s obzirom na to da Patronažna služba ulazi kod tih porodica, znaju koliko su mlade majke i trudnice nespremne, jer nemaju adekvatnu pripremu. Stoga je ideja o realizaciji takvog projekta koji u fokusu ima romsku populaciju bila vrlo prijemčiva, jer niko do sada to nije radio sa tom ciljnom grupom.

Korak dalje je Bangladeš

Prema rečime Kristine Nedeljković, plan je da projekat nastavi da se realizuje ponovo u Velikom ritu, a u tu svrhu su obučene patronažne sestre koje rade na tom terenu.

Ohrabrujuće je što je Grad prepoznao važnost njegove realizacije, stoga su očekivanja da će se njegovo delovanje proširiti i na Bangladeš. Realizacija ne iziskuje preteranu opremu, osmišljen je sa razlogom tako da je živa reč dominantna, stoga može da se vodi bilo gde i bilo kada.

– Ideja je bila da se napravi program koji će se realizovati u naselju u kom Romkinje žive, a koji će ipak biti prijemčiv njima, jer one nemaju puno vremena niti živaca da sede i slušaju suvoparno predavanje – priča Kristina Nedeljković. – Stoga smo kroz radionice izdvojili najosnovniju srž roditeljstva, prilagođenu njihovom vremenu i strpljenju. Imali smo dva ciklusa od po osam radionica, a kada je završen prvi ciklus, shvatili smo da program treba korigovati i dodatno prilagoditi. Tako smo izdvojili najznačajnije teme, poput dojenja, nege deteta, same trudnoće, porođaja i stimulacije razvoja, napravili sažetak i na najkraći i najlakši način im to predstavili.

Radionicama je prisustvovalo preko 100 žena, uključujući i bake, dok se nijedan od partnera nije pojavio, iako su redovno pozivani, jer nauka kaže da otac mora da bude usmeren na negu i brigu o detetu od samog starta, stoga je novorođenački period idealna prilika za to.

Projekat je realizovan pod pokroviteljstvom Gradske uprave za zdravstvo.     

I. Bakmaz

Foto: privatna arhiva