Novosađanke Mina i Dunja Boškan zvezde Bolivuda

Ovo su reči sestara, rođenih Novosađanki Mine i Dunje Boškan, devojaka koje hode svetskim modnim pistama i  grade glumačku karijeru u najvećoj filmskoj industriji na svetu – Bolivudu.

Sledeći taj i takav lajt motiv, nakon Novog Sada, Petrovaradina, u kom su odrasle i provele tinejyersko doba, kao i Velike Plane gde su takođe živele, obrele su se i stvarale do sada u Bangladešu, Indiji, Tajlandu, Nepalu, Turskoj, Italiji, o zemljama koje su obišle, da ne govorimo. Kažu da im je takav pristup životu, doneo „život u svim bojama duge“ – raznolikost, nadogradnju, otvorenost, dopunu, toleranciju, bolje razumevanje bližnjih što je proisteklo iz naučenog razumevanje drugih civilizacija.    

Pomalo smo postale ”zavisnice od osećaja” da kada se probudiš ujutru  znaš da je sve moguće, kaže Mina Boškan i dodaje  da je isti životni moto  blizak i njihovoj majci Vesni s kojom čine nesvakidašnji i svoj trio.

Nema granica ni okvira, nastavlja Mina i dodaje da im je takav odnos prema životu ponajviše doneo hrabrost, upornost, odgovornost da same kroje sopstvene živote i dao im krila da se otisnu u nepoznate krajeve i u svakom stvore dom.

Jer dom jeste tamo gde je porodica, zaključuje Mina.   

Kažu da su tako, prateći  želje srca, stigle do nezamislivih otkrića i ušle u svet novih spoznaja i saznanja. Takav je bio i odlazak u Bangladeš, gde žive i rade u poslednje vreme. Krenulo je od filma „Život u dugi“ u kom je  Mini bila poverena glavna uloga kao prvoj Evropljanki u tamošnjoj filmskoj industriji. Sledili su partnerstvo u prvoj internacionalnoj agenciji za umetničke talente, zatim profesionalna podrška modnoj sceni Bangladeša... U svet mode i glume nisu ušle slučajno. Od najranijih dana, kažu, su na sceni. Da li su to folklor, amaterska gluma i škola glume, radio emisije za mlade… Tek scena im od malih nogu nije bila strana.

Uz majku Vesnu koja je bila aktivno angažovana u medijskim kućama, radio i TV studiji su im bili kao igraonica, te je iz svega toga sasvim prirodan bio njihov izbor da uđu u svet modelinga i glume. A prapočetak svega, kako kažu njih dve, jeste naš, novosadski “Dnevnik”, u kom je baka Marija provela radni vek.

Sa smeškom dodaju da je zahvaljujući tome „Dnevnik” bio u njihovoj  kući na stolu češće od slatkiša.

Našoj baki i majci Mariji Boškan, kojoj je danas rođendan, dugujemo zahvalnost na prenetoj upornosti, preduzetničkom duhu i veri u život jer to jeste našu porodicu održalo i usadilo nepokolebljiv borilački stav koji uz  kreativno prezivljavanje, čini sve nas baš ovakvima kakvi smo, dodaju sve tri. 

Pre nekoliko meseci zbog sezone monsuna u Bangladešu napravile su pauzu u snimanju i obrele se na Kopaoniku.

Čudan splet životnih okolnosti, kako samo najbolji scenarista Život, može da  napiše i izrežira, doveo nas je na obronke Kopaonika,kaže Mina.

Ubrzan tempo dešavanja nas je, kaže u nastavku naša sagovornica, i hvala mu na tome, podstakao da uzimemo predah i da se sastanemo same sa sobom, vidimo dokle smo stigle i osetimo šta dalje. Splet nepredviđenih životarija nas je doveo, a priroda i potencijali Bele Reke su nas zadržali. Ovo mesto je u uskoj vezi sa našim davnašnjim željama i davno nastalim idejama - izgradnja virtuelnog mosta - WEB – west-east -bridge.  

Bangladeš je na sve tri ostavio dubok utisak. Kažu da je to zemlja u kojoj se zadržala ljudskost u poslovanju, po čemu se sigurno razlikuje od većine ostatka sveta.

Bangladežani imaju drugačiju dinamiku od naše - nigde ne žure, pričaju Mina i Dunja.

Kako su rekle u nastavku, posao je sastavni deo života, stoga ga ne odrađuju i ne jure na nove zadatke.

Vole to što rade i zadovoljni su sa onim što imaju. Imaju zahvalnost prema životu, a i poslu. Vole ga i poštuju. Ne kukaju. Hodaju ispravljeno i ponosni su. Zadovoljni i zahvalni. Spremni na prihvatanje promena i novina pogotovo ako ih donosi neko ko razume i poštuje njihov način života i rada. Život u njemu je neprestana avantura. To jeste najgušće naseljena zemlja, ali nema nervoze mada nikada nisi sam, što je možda čudno u početku, no  lako se svikne i navikne jer su ljudi dobrodušni, iskreni i iskreno nasmejani, poručuju sestre.

U trenutku prekida rada u Bangladešu, u toku je bilo snimanje  filma „Zlatni trenutak“  u kom Dunja ima zahtevnu ulogu.

Prekid je nastao usled vremena, priča Dunja.

Sada smo osmislile, a to zdušno i proaktivno želimo, da nastavak snimanja ili drugi deo filma bude u kompletu urađen u Srbiji, dodaje naša sagovornica.

Zvuči sjajno, zar ne? Indija u Srbiji na zajedničkom interkontinentalnom multimedijalnom projektu mladih vizionara bez granica. Film je sportska priča o neodustajanju, podršci, verovanju, borbi - a mi jesmo iz sportske porodice. Ja sam se karakterno, a i izgledom vrlo lako snašla iako je za mene to na početku bila sasvim nova i veoma zahtevna sportska i ekstremna disciplina - penjanje na stene. Priča je izvan prostora, a opet veoma vezana za uspon kroz savlađivanje sebe, priča Dunja.

Na Kopaoniku ih je zatekla vest da je Minin film nominovan među deset najboljih na međunarodnom festivalu u Radžastanu. Za nominaciju Mina kaže da je to za „njihov trio samo jedan korak u potvrđivanju odabira puta koje su sve zajedno napravile“.  

Kada govore o svom radu i životu, Dunja i Mina neizostavno u priču uključuju i majku Vesnu. Najčešće sebe nazivaju triom. A tako i jeste.

Nas tri živimo i radimo zajedno - prijatelji, partneri, kritičari i oslonac, kažu Minja i Dunja.

Jačina i sloboda u našem odnosu nam, kako su rekle, daju snagu da se borimo za ostvarenje naših želja i ispunjenje života smislenom avanturom koja u konačnom poretku uvek ima intenciju da se deli, pomaže, udružuje…..

Premisao koja nas stalno vodi jeste da je jaka i zdrava porodica isto što i srećan pojedinac u društvu, koje raste i razvija se. Možda zvuči kao propaganda, ali to kod nas i jeste tako - mi to propagiramo. Uživamo u svakom danu, učimo neprestano i radujemo se stalno, poručile su Mina i Dunja.

U saradnji s mladom, kvalitetno i savremeno obrazovanom ekipom produkcijske kuće iz Mumbaja bilo je istinsko zadovoljstvo izneti, u konkurenciji od 2.000 internacionalnih filmova, naš INK Bloot film, jer smo svi bili spremni na izuzetne napore da bi ostvarili svoje snove, kaže ona i dodaje da srpska kreativnost i snalažljivost i u Bangladešu i u Indiji itekako dolazi do izražaja kao i stalno prisutna svesna spremnost da, zahvaljujući preživljenom, doživljenom a i nasleđenom možemo u trenu improvizovati i odgovoriti na najneočekivanije izazove.

To jeste nešto što nas umnogome razlikuje od mnogih drugih, kako bi rekli ”proper” nacija. I po nama to jeste naš izuzetan kvalitet koji samo treba brendirati i znati kako ga plasirati, poručuje naša sagovornica.       

U oba ova filma njih dve zadržale su svoj identitet i poreklo, na koje su, kažu, jako ponosne s iskrenom željom da Srba tamo ima više posebno u Bolivudu jednoj od vodećih svetskih produkcija, iako je naša javnost malo upoznata s tom činjenicom.        

To je za nas bio sjajan način i prilika da prezentujemo našu Srbiju i odužimo joj se - jer Srbija to zaslužuje, kažu uglas sestre Boškan.  

Zorica Milosavljević