Novosađanin Silvester Kovač najstariji maratonac u regionu

Nekoliko meseci pre toga na Novosadskom maratonu pretrčao je 10 kilometara i takođe podigao pobednički pehar. Balkanski je rekorder na 1.500 i 10.000 metara u kategoriji „veteran“, a u svojoj kategoriji u regionu više i nema konkurencije. Jer ovaj maratonac ima devedeset godina i verovatno je jedini aktivni atletičar dugoprugaš u ovom delu Evrope.

Među mojim vršnjacima, ako su živi, aktivnih u sportu ima samo teoretski, jer sa sportom imaju dodir samo ako ga gledaju na TV-u ili ga prate u novinama, ali u ovim godinama to je tako. Devet banki. I ovih nešto mlađih od mene je sve manje na trkama. Ili su se razboleli, ili su poumirali, kaže Kovač.

Prošle godine istrčao je pet trka, a i ove godine planira nekoliko maratona. Istina, ne u punoj dužini od 42.195 metra, ali već je ove godine istrčao šest kilometara, pa će se verovatno okušavati na deonicama do 10.000 metara. Vežba svakodnevno.

Ranije sam trčao dnevno i do 10 kilometara. A sada, kada sam omatorio, dnevno istrčim oko dva kilometra, bez obzira kakvo je vreme napolju. Ako želiš rezultate, da napreduješ u nauci, poslu, sportu svuda se mora raditi. Ništa nema bez treninga, bez vežbe. To važi i za sport. Rad je izvor svega, ističe Silvester.

Rođen je 1928. u Donjim Andrijevcima u Hrvatskoj. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a Srednju tehničku školu u Osijeku. Tamo se 1948. godine učlanio u Atletski klub „Proleter“ i već prve godine krenuo da se takmiči i osvaja nagrade na kratkim, srednjim i dugim prugama. Ubrzo se preselio u Novi Sad i zaposlio u „Elektrovojvodini“. Tamo se i penzionisao 1983. godine. Promena sredine nije promenila njegove sportske navike da trči i takmiči se. I pobeđuje.

Imam dva staža. Jedan je radni i on se završio 1983. godine, a ovaj trkački, evo traje i danas. Već sedamdeset godina, navodi Silvester pokazujući trofeje i diplome koje je osvajao na takmičenjima proteklih sedam decenija. Na zidu su okačene i uramljene diplome sa trka s početka karijere, a u vitrinama čuva pehare novijeg datuma, jer za sve – nema mesta u stanu.

Ne zna koliko je za sedam decenija pretrčao, ali je od 1980. godine počeo da beleži svoje nastupe i pretrčane kilometre, pa je tako tu ubeležen njegov lični rekord postavljen 29. novembra 1980. godine, na Dan Republike, od Zagreba do Čazme u dužini od 60 kilometara. Te godine na takmičenjima pretrčao je više od 300 kilometara. Imajući u vidu svakodnevno treniranje, ne bi bilo neobično da je u karijeri, po pređenim kilometrima, optrčao par krugova oko Zemlje. Seća se mnogih dogodovština, ali i perioda pre nego što se počeo baviti trčanjem, kada je dobio udarničku značku na izgradnji pruge Šamac – Sarajevo. Ali i ratnih godina pre toga.

U šali kaže da je godinu dana služio Titu, a godinu dana Hitleru, s tim da je Titu služio dobrovoljno, a vođi Trećeg rajha je morao, jer je jedina alternativa tome bila smrt.

Partizanima je pristupio 1943. godine, sa samo 15 godina i godinu dana se borio protiv okupatora, ali je 1944. godine čitava njegova jedinica pala u ruke Gestapoa kod Našica. Nakon ispitivanja i par zatvora u NDH, prebačeni su vozom za Beč, a zatim preko Češke u Poljsku na krajnje odredište.

Kada smo stigli, na stanici sam video natpis Osvjenćim – Aušvic. Ali taj logor nije bio u gradu, nego par kilometara dalje. Kada smo tamo došli bilo je jako mnogo ljudi. Rekao bih na milione. Bio sam smešten u baraku sa 30 mladića i radili smo ceo dan, a spavali na slami. Radili smo i ćutali jer nije bilo pametno suprotstavljati se Nemcima. Srećom, nisu nas tukli. Jevreji su bili u drugom delu logora. Jezive slike tih muškaraca, žena i dece i danas su mi pred očima, ne bih o tome da pričam, kaže Silvester, dok mu se u očima cakle suze.

Približavanjem Crvene armije Aušvic je ispražnjen, a zatvorenici poterani putem. Nakon nekoliko dana hoda, iskoristio je priliku i pobegao iz kolone, ukrcao se na voz i stigao u Beč, gde je čak uspeo da se zaposli nekoliko meseci na železničkoj stanici kao pomoćni radnik, gde je dočekao oslobođenje maja 1945. godine. Nakon toga, vratio se u Jugoslaviju završio škole, zaposlio se i učlanio u atletski klub.

Oženjen je Rozinom s kojom ima dve ćerke i četvoro unučadi. Zbog članske karte Atletskog saveza Srbije mora često da ide na lekarske preglede. Na rezultatima bi mu mogli pozavideti i mladi, a za svog života nije popio lek za pritisak, ni srce, koji su gotovo nezaobilazni „obrok“ ljudi starije dobi. Kako kaže, u životu nije popio kap alkohola, niti zapalio cigaretu.

Tajna dugog života? Moje mišljenje, kao laika je da budeš, aktivan i psihički čist. Pod tim mislim da odagnaš loše misli iz glave. Važno je raditi posao za koji si plaćen i da u privatnom životu imaš što više prijatelja, a što manje neprijatelja, zaključuje Silvester.

A. Savanović