Novosađanka Cveta Majtanović o životu u Italiji u doba koronavirusa
Epidemija koronavirusa stavila je u karantin bezmalo celu Evropu, a u mnogim zemljama u kućnoj izolaciji našao se veliki broj naših državljana.
Italija koja je na početku bila najteže pogođena Kovidom-19, pogotovo njen severni deo, i dalje je u strogom karantinu, a u toj oblasti živi i radi Novosađanska Cveta Majtanović.
Nekadašnja pobednica pevačkog takmičenja „Idol“ u međuvremenu je stekla fakultetske diplome iz psihologije i industrijskog inženjerstva, a Italiji nastavlja da gradi svoju naučnu karijeru na Univerzitetu u Trentu, glavnom gradu autonomne oblasti Trentino-Alto Adiđe, što kao doktorand, što kao predavač u Školi za inovacije. Brzo širenje koronavirusa, veliki broj žrtava Kovida-19 u toj zemlji, te uvođenje vanrednih mera promenili su život u Italiji, pa i Cvetin život.
– Na mapi Italije su od početka najkritičnije tačke Lombardija, Emilija-Romanja, Pijemont i Veneto, Trentino je dosta iza, recimo, Toskane, Ligurije, Kampanje i još nekoliko oblasti koje imaju daleko više potvrđenih slučajeva. Ipak, budući da su sve odluke donesene na nacionalnom nivou, pravila se u istoj meri primenjuju i ovde, s tim što se u daleko većoj meri i poštuju. Ovo je možda samo moja impresija budući da lokalni mentalitet ne pripada čuvenim stereotipima o Italijanima zbog čega ne verujem da se u srpskim medijima prikazuju primeri odavde jer nisu preterano senzacionalistički – navodi Cveta Majtanović za „Dnevnik“.
Kaže da je statistika o stanju u Italiji i po regijama dostupna na sajtu Ministarstva zdravlja, svakog dana se ažurira u 18 časova, ali je prestala to da prati jer je „bespotrebno uznemiruje“. Što se regije u kojoj živi tiče, Kovid-19 registrovan je kod oko 3.000 stanovnika, od kojih je preko 600 ljudi uspelo da se oporavi, dok je nešto manje od 300 umrlo.
Ona navodi da specifičan ove mentalitet regije doprinosi da se karantin lakše podnosi.
– Postoje šaljive fotografije Trenta pre i posle izolacije koje su identične, u prevodu – život nam je ovde isti, nikada nema nigde nikoga na ulicama. Drugi primer su fotografije koje promovišu socijalno distanciranje sa presrećnim Trentinjanima kojima je to navodno u genima jer važe za prilično hladne i zatvorene – pojašnjava Cveta.
Ipak, dodaje da su nemogućnost odlaska u prirodu i bavljenja sportom potpuno promenili život tipičnog stanovnika Trentina jer je ovo popularna destinacija među sportskim entuzijastima, od skijanja, planinarenja i klajmbinga, preko biciklizma, planinskog biciklizma, paraglajdinga, sportova na vodi.
– Novim Dekretom zatvoren je jako veliki broj firmi, tako da je ekonomija pogođena. Lokalna policija kontroliše svakodnevno neophodnost izlazaka iz kuće i naplaćuje kazne u slučaju neopravdanosti, nikom se ne plaćaju kazne tako da uglavnom poštuju pravila – ističe naša sagovornica.
Upisala je dvojni doktorat iz oblasti Informaciono-komunikacionih sistema i posvetila se istraživanjima u domenu veštačke inteligencije i računarske vizije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i na Univerzitetu u Trentu gde radi kao mentor u Startap laboratoriji. Značajan deo predavanja sa studentima obavlja onlajn, pa joj to nije u značajnijoj meri poremetilo posao. Ipak, u vremenu izolacije i loših vesti, treba očuvati zdravo mentalno stanje.
– Misao okupiram intelektualnim radom u pisanju doktorske teze, deo vremena provodim i u koncipiranju nastave za studente, tako da bez obzira na zastoj poslovnih aktivnosti, trudim se da investiram ovo vreme u korisne stvari. Verujem da ljudi sada impulsivno pretražuju istorijske analogije ne bi li uspeli da predvide ishod, ali se zbog čitavog spleta neizvesnosti o tome sada zna veoma malo zbog čega bi svakako javni i klinički sistemi intervenisanja u svim zemljama trebalo da se unaprede saznanjima iz aktuelnih istraživanja na temu upravljanja mentalnim zdravljem. I to malo informacija koje imamo, nedvosmisleno jasno ukazuju na ekonomski i industrijski problem u nekoliko sektora među kojima su turizam i ugostiteljstvo svakako na prvom mestu. Već ovo bi trebalo da nam pomogne da se na dolazeće promene bolje pripremimo – objašnjava Cveta Majtanović.
Ona dodaje da na ovu situaciju gleda kao na veliki psihološki eksperiment o čijim se posledicama možemo informisati praćenjem efekata koje je „lokdaun“ ostavio na Kinu.
– Nije iznenađujuće da u ovakvim uslovima ljudi pokazuju sklonost razvoju raznih simptoma poput stresa, anksioznosti i insomnije, a kod nekih da kažem vulnerabilnijih ličnosnih struktura, iritabilnost bi mogla poprimiti i oblik prave depresije. Ipak, na krizu možemo gledati upravo kao Kinezi koji taj pojam koriste i za opis šanse. Svaka kriza otvara mogućnosti, samo što ih ljudi koji drže fokus na broju smrtnih ishoda i čitanje članaka o teorijama zavere neće uspešno percipirati – zaključuje Cveta Majtanović.
Aleksandar Savanović
Foto: privatna arhiva Cvete Majtanović