Новосађанка Цвета Мајтановић о животу у Италији у доба коронавируса

Италија која је на почетку била најтеже погођена Ковидом-19, поготово њен северни део, и даље је у строгом карантину, а у тој области живи и ради Новосађанска Цвета Мајтановић.

Некадашња победница певачког такмичења „Идол“ у међувремену је стекла факултетске дипломе из психологије и индустријског инжењерства, а Италији наставља да гради своју научну каријеру на Универзитету у Тренту, главном граду аутономне  области Трентино-Алто Адиђе, што као докторанд, што као предавач у Школи за иновације. Брзо ширење коронавируса, велики број жртава Ковида-19 у тој земљи, те увођење ванредних мера променили су живот у Италији, па и Цветин живот.

– На мапи Италије су од почетка најкритичније тачке Ломбардија, Емилија-Ромања, Пијемонт и Венето, Трентино је доста иза, рецимо, Тоскане, Лигурије, Кампање и још неколико области које имају далеко више потврђених случајева. Ипак, будући да су све одлуке донесене на националном нивоу, правила се у истој мери примењују и овде, с тим што се у далеко већој мери и поштују. Ово је можда само моја импресија будући да локални менталитет не припада чувеним стереотипима о Италијанима због чега не верујем да се у српским медијима приказују примери одавде јер нису претерано сензационалистички – наводи Цвета Мајтановић за „Дневник“.

Каже да је статистика о стању у Италији и по регијама доступна на сајту Министарства здравља, сваког дана се ажурира у 18 часова, али је престала то да прати јер је „беспотребно узнемирује“. Што се регије у којој живи тиче, Ковид-19 регистрован је код око 3.000 становника, од којих је преко 600 људи успело да се опорави, док је нешто мање од 300 умрло.

Она наводи да специфичан ове менталитет регије доприноси да се карантин лакше подноси.

– Постоје шаљиве фотографије Трента пре и после изолације које су идентичне, у преводу – живот нам је овде исти, никада нема нигде никога на улицама. Други пример су фотографије које промовишу социјално дистанцирање са пресрећним Трентињанима којима је то наводно у генима јер важе за прилично хладне и затворене – појашњава Цвета.

Ипак, додаје да су немогућност одласка у природу и бављења спортом потпуно променили живот типичног становника Трентина јер је ово популарна дестинација међу спортским ентузијастима, од скијања, планинарења и клајмбинга, преко бициклизма, планинског бициклизма,  параглајдинга, спортова на води.

– Новим Декретом затворен је јако велики број фирми, тако да је економија погођена. Локална полиција контролише свакодневно неопходност излазака из куће и наплаћује казне у случају неоправданости, ником се не плаћају казне тако да углавном поштују правила – истиче наша саговорница.

Уписала је двојни докторат из области Информационо-комуникационих система и посветила се истраживањима у домену вештачке интелигенције и рачунарске визије на Факултету техничких наука у Новом Саду, и на Универзитету у Тренту где ради као ментор у Стартап лабораторији. Значајан део предавања са студентима обавља онлајн, па јој то није у значајнијој мери пореметило посао. Ипак, у времену изолације и лоших вести, треба очувати здраво ментално стање.

– Мисао окупирам интелектуалним радом у писању докторске тезе, део времена проводим и у конципирању наставе за студенте, тако да без обзира на застој пословних активности, трудим се да инвестирам ово време у корисне ствари. Верујем да људи сада импулсивно претражују историјске аналогије не би ли успели да предвиде исход, али се због читавог сплета неизвесности о томе сада зна веома мало због чега би свакако јавни и клинички системи интервенисања у свим земљама требало да се унапреде сазнањима из актуелних истраживања на тему управљања менталним здрављем. И то мало информација које имамо, недвосмислено јасно указују на економски и индустријски проблем у неколико сектора међу којима су туризам и угоститељство свакако на првом месту. Већ ово би требало да нам помогне да се на долазеће промене боље припремимо – објашњава Цвета Мајтановић.

Она додаје да на ову ситуацију гледа као на велики психолошки експеримент о чијим се последицама можемо информисати праћењем ефеката које је „локдаун“ оставио на Кину.

– Није изненађујуће да у оваквим условима људи показују склоност развоју разних симптома попут стреса, анксиозности и инсомније, а код неких да кажем вулнерабилнијих личносних структура, иритабилност би могла попримити и облик праве депресије. Ипак, на кризу можемо гледати управо као Кинези који тај појам користе и за опис шансе. Свака криза отвара могућности, само што их људи који држе фокус на броју смртних исхода и читање чланака о теоријама завере неће успешно перципирати – закључује Цвета Мајтановић.

Александар Савановић

Фото: приватна архива Цвете Мајтановић