Neda Danilović – dve decenije glumačkog rada

Fakultet dramskih umetnosti završila je na Cetinju, nakon čega se vraća u rodni Vrbas, pronalazi posao u Dečjem pozorištu u Subotici, a potom dolazi u Pozorište mladih. Dve decenije glumačkog iskustva, kako kaže, sada je izazivaju da se pozabavi sopstvenim osmišljavanjem dramske umetnosti, čime bi dala lični pečat.

– Oduvek je u meni postojala ljubav prema tom nekom zaigravanju radi igre same, potreba za fantaziranjem, domaštavanjem stvarnosti, koja me je nekad činila neshvatljivom drugima – ističe Neda Danilović. – Inače, na fakultetu su me doživljavali kao dramsku glumicu, međutim, u četvrtoj godini profesor je rekao da ću jednoga dana biti velika komičarka. Zaista, to danas i jeste tako, volim da se igram tim žanrom i čak i u ozbiljnim dramskim ulogama pronalazim komičnu ili bar duhovitu stranu likova.

Trenutno najlepšim delom svog bavljenja glumom smatra Dramski studio u Pozorištu mladih, koji vodi sa koleginicom. Pozorišna edukacija zasada okuplja osnovce, ali polako se priključuju i srednjoškolci. Od njih, kako kaže, dobija beskrajnu količinu energije i entuzijazma, ali i potrebu da analizira svoj pedagoški princip kako bi odgovorila na sva njihova pitanja o pozorištu. „Ima li deda odelo”, „Povodom galeba”, „Naš grad”, „Evgenije Onjegin”... neke su od predstava u kojima je Neda uživala i ostvarila sebe.

– Kroz predstave Pozorišta mladih sad imam priliku da u malom izdanju ostvarim velike uloge u kojima sam se prepoznavala i ono o čemu sam maštala – navodi ona. – Nemam više velike ciljeve i planove. Volim da radim sa Borisom Liješevićem, jer to ne bude samo proces rada na predstavi, nego uvek proces rada na sebi. Recimo, sve predstave Ratka Radivojevića možda nisu imale apsolutan umetnički uspeh, ali svaka od njih doprinela je pomeranju nekih mojih umetničkih granica.

Pozorište izneli na ulice grada

Autorski projekat Nede Danilović „Duša ište pozorište” podržala je Evropska prestonica kulture.

– Reč je o decentralizaciji pozorišnog života u Novom Sadu, u okviru koje smo pokušali da deci od prvog do osmog razreda ponudimo najširi spektar radionica vezanih za pozorište i vizuelne umetnosti, a odziv je bio neverovatan – naglašava Neda. – Pokazali smo deci i mladima sa Klise da je Kulturna stanica „Barka” njihovo mesto, gde mogu da dođu i umetnički se izraze na najbolji način. Predstavom „Guliverova putovanja” pozorište smo izneli na ulice grada. Na premijeri je u tom trenutku sigurno bilo 2.000 ljudi. Nadam se da će ta predstava u nekom trenutku ponovo moći da izađe na ulicu, jer je to najlepša reklama za naše pozorište.

U saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, nedavno su izveli predstavu „Ket klou”, inspirisanu istoimenim stripom Baneta Kerca, u kojoj Neda Danilović ima ulogu antiheroine Ekstrimiti.

– Ođednom dobijam gomilu mogućnosti i znam da ću moći da se pokažem u pravom svetlu. Međutim, suočavajući se sa likom iz stripa i problemom njegove dvodimenzionalnosti, shvatam da ću morati da „kopam” po njemu. U tom „kopanju” po Ekstrimiti, shvatam da samu sebe sputavam, gubim se u prioritetima. A onda sam čula mišljenje prijateljice kojoj zaista verujem: „U redu, sve si uradila, sad konačno počni da uživaš.” To je trenutak kad odbacuješ pritisak, teret odgovornosti da nešto moraš, dozvoliš sebi da uživaš na sceni i ne moraš nikome da se dopadneš. Vraćam se na početak: krećem da se zaigravam zarad igre same. To je najlepši trenutak koji umetniku može da se desi – zaključuje Neda Danilović.

B. Pavković