Naši sugrađani: Saša Nišavić, molitva je njegov pesnički kredo
NOVI SAD: Promocija zbirke pesama „Peteljka” Saše Nišavića biće održana večeras od 18 časova u Arhivu Vojvodine (Žarka Vasiljevića 2a).
O poeziji autora čiji stihovi svedoče arhaičnim i sažetim izrazom o temama pesničke svakodnevice govoriće pesnici Dragan Marković i Momčilo Bakrač, kao i književnik Milan Gromović, dok će stihove kazivati dramski umetnik Miodrag Petrović. U kratkom razgovoru sa našim sugrađaninom, pesnikom zavičaja i života malog čoveka, saznali smo nešto više o njegovoj poeziji.
Kako biste opisali svoje stvaralaštvo?
– U ovom svetu poremećenih vrednosti, moj pesnički stav je da Srbiju samo monaška molitva drži i da je bez vere u Boga sve luk i voda. Vera u Boga podrazumeva i slogu, a Gospod nam kaže da se složimo, umnožimo i obožimo. Smatram da su moje pesme kao pesničke formule. Ne želim da hvalim sebe, ali kroz nju možete da vidite sve što vas okružuje. Kako sam odrastao i sazrevao u religioznoj porodici, shvatio sam da je molitva zapravo moj pesnički kredo.
Koliko dugo pišete poeziju i da li se tim pesničkim kredom vodite od samog početka?
– Pišem, kao i svi, od osnovne škole, objavljivao sam u svim eminentnim književnim časopisima i zbornicima, izdao zbirke pesama „Čestica”, „Pridržavanje” i „Košuljica”, organizovao književne večeri u Americi, pošto mi deca žive u Čikagu. Žao mi je što sada poeziju malo ko prati, ona je veoma bitna...
Kakva je budućnost poezije?
– Poeziji su odvajkada predviđali smrt, ali ona se i dalje opire. To je ta nevidljiva čestica koja je stvorila svet, prema tome ona ne može da se ugasi. Moja je poetika od trepavice do kartice. Miljković je rekao da se o svemu može pisati, tako da za poeziju nema tabu tema, ona mora sve da opiše, da o svemu govori i da bude moderna u isto vreme.
A. Čegar