Naši sugrađani: Dijana Radić, programerka
NOVI SAD: Stavovi da je za ženu prikladnije da bude vaspitač, a za muškarca programer, obrasci su koje nam je decenijama nametalo društvo. Vremena se, na sreću, menjaju. Informacije su dostupnije, pa je sve manje ovakvih predrasuda.
Kako je danas biti žena u „muškom” svetu računara i programskih jezika? Ovo pitanje postavili smo programerki Dijani Radić (26), koja osim završenog mastera „u yepu” ima i bogato radno iskustvo.
Kakav je osećaj biti žena u svetu programiranja?
– Sve više žena opredeljuje se za studijski program Računarstvo i automatika na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji ih priprema za kasnije zaposlenje u IT sektoru. Kako smo bile manjina tokom studija, tako smo i sada u kancelariji, ali ta razlika je zanemarljiva. U mojoj generaciji od 30 do 40 odsto smera činile su upravo devojke. Srušena je predrasuda da je programiranje muški posao i da smo neravnopravni.
Kakve mogućnosti IT sektor pruža jednoj ženi?
– Ova profesija nije prepreka za ženu da se ostvari u drugim životnim sferama. Koleginice koje su majke mogu ujutru da odvedu decu u školu ili vrtić, jer im fleksibilno radno vreme to omogućava. Mogu čak da rade i od kuće. Smatram da je naš položaj mnogo bolji u ovom poslu nego u drugim. Pruža mogućnosti za konstantna usavršavanja. Uvek postoje i loše strane. Kod nas je možda to pritisak koji stvaraju kratki rokovi za završavanje projekata. Mada, to sve zavisi od kolektiva, atmosfere...
Kako je biti programerka u Novom Sadu?
– U poređenju s drugim poslovima koje pruža tržište, odličan je izbor biti programer u Novom Sadu. Naš grad vrvi od programerskih firmi. One neprestano niču. Mnogo je mogućnosti za zaposlenje i dobru zaradu. I u odnosu na Beograd je bolje. Vojvođanska prestonica ima sve što mi treba, a standard je niži.
D. Klašnja
