NAŠI SUGRAĐANI Bogdan Nenadić: Umetnički klesar sa „žicom” za muziku
Uličnih muzičara je, čini se, sve više, a da od muzike itekako može da se zaradi, što dokazuje naš sugrađanin Bogdan Nenadić koji je pre godinu i po dana iz Čačka došao u Novi Sad i svirajući gitaru finansira samog sebe.
Koliko dugo sviraš gitaru, umeš li još neki instrument da sviraš i baviš li se još nekim poslom?
– Gitaru sviram od svoje osme godine, odnosno više od 13 godina, a pored nje sviram usnu harmoniku i alto. Inače sam završio umetničku školu za klesara, a radim i tetovaže, ali me muzika ipak najviše privlači. Do prošle godine sam sa ocem radio u svojoj struci, ali onda sam odlučio da dođem u ovaj grad i promenim život iz korena. Imam jako strogu disciplinu rada i nekad sedim i po deset sati napolju svirajući i zato mi se to toliko i isplati. Do sada sam u Novom Sadu promenio devet stanova i sve sam isfinansirao samo pomoću ovog instrumenta.
Gde si do sada svirao?
– Ranije sam svirao na pijacama, a bio sam i u Crnoj Gori, svirao sam u Podgorici, Budvi, Baru, skupio sam novac i otišao sam tamo preko leta. Već neko vreme nisam imao repertoar. Imao sam strah da pevam pred ljudima, ali kada sam to probao, odlučio sam da počnem da se bavim i vokalnim izvedbama u slobodno vreme.
Kakva je reakcija ljudi na tvoju muziku?
– Pa... Mnogo toga zapravo zavisi od pristupa muzičara prema publici i prolaznicima. Naravno da, ako im se nasmešiš, pogledaš ih, budeš ljubazan prema njima, bolje će reagovati nego da samo sediš spuštene glave i onda se čudiš što za celi dan ne zaradiš više od 200-300 dinara. Ja volim da komuniciram sa ljudima, a vidim da i njima bude drago. Stariji ljudi su mi ipak najbolji, mladi baš i nemaju novca...
T. Njergeš
