Nagle promene vremena utiču i na zdravu populaciju

Po rečima lekarke opšte medicine dr Svetlane Malešević iz Doma zdravlja „Novi Sad”, oscilacije u temperaturi i promene vremena najteže podnose hronični bolesnici, astmatičari, srčani bolesnici, reumatičari.

– U poslednje vreme javlja nam se nešto više pacijenata – rekla je dr Malešević, i napomenula da se dnevno u proseku oko pet pacijenata obrati svakom lekaru Doma zdravlja zbog tegoba usled naglih promena. – Astmatičari najviše reaguju na vlagu u vazduhu, hipertoničari na visok vazdušni pritisak, a kardiovaskularni bolesnici, između ostalog, reaguju na hladno i vetrovito vreme. Veoma je važno da se hronični bolesnici pridržavaju propisane terapije i saveta lekara, a ukoliko se simptomi pogoršaju, terapija se po potrebi, uz konsultacije s lekarom, menja.

Pacijenti se neretko javljaju zbog migrene, vrtoglavice, glavobolje, bolova u mišićima, kao i kad im varira krvni pritisak. Temperaturne razlike i vremenske nepogode dovode i do promene raspoloženja, pada koncentracije, bezvoljnosti, razdražljivosti i nesanice. Kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do pogoršanje stanja osnovne bolesti, ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska.

Kada je reč o glavobolji, migreni, promeni raspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti, lekari pacijentima preporučuju da izbegavaju stresne situacije i veći fizički napor, a budući da promene vremena nepovoljno utiču i na nervni sistem, savetuje se opuštanje i što više odmora.

Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, savetuje se detaljan lekarski pregled da bi se ustanovilo da li je eventualno reč o početku nekog oboljenja. Oblačno vreme bez sunca čak i kod relativno zdravih osoba izaziva manjak energije. Pogotovo kad pada kiša i kada je vlažnost vazduha visoka, ljudi su pospani, bezvoljni, osećaju manjak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. S druge strane, kad je sunčan i vedar dan, znatno su aktivniji.

J. Vukašinović