Na Najlonu svaka krpica, stvarčica, svoju mušteriju nađe

Iako neki prodavci tvrde da je pijaca sada praktično prazna, a da se s proleća za mesto i „opasno” bore, većini kupaca i prodavaca zubato sunce, hladnoća i vetar nisu nimalo smetali... Naprotiv. Šarenilo, žamor, a kutije, tezge, vešalice... prepune. Stalne mušterije su tu rano ujutru, a oko sedam je već uobičajena gužva. Prodavci krenu da postavljaju tezge oko 5 sati, pa ih uveliko čekaju spremni.

– Kad je dan ovako lep i sunčan, ima ljudi, kad je hladno i vetrovito onda je malo slabije i tako… – otkriva nam prodavačica Draga Pešić. – Mi dođemo u pet ujutru, a to koliko ostajemo zavisi od mušterija. Ako su oni tu do dva, onda smo i mi do dva tu, ako do jedan, do jedan. Tu smo svaki petak i subotu, 12 meseci u godini.

Tezgi ima raznih, a i prodavaca, a povezuje ih dozivanje mušterija na svoju stranu i neodoljive ponude „Birajte, birajte, kod mene dve za sto, dve za sto!” Posebno zanimljivi su izloženi antikviteti, gramofoni, stari telefoni, porcelanski setovi za čaj, tanjiri, satovi, lampe i uramljene slike. Mnogi ni ne znaju šta sve imaju u ponudi, pa cene često smišljaju na licu mesta i odokativno.

– Najlon je najjeftiniji hobi, s druge strane, dosta ljudi ovde zarađuje i napravi neku pozitivnu priču – otkriva nam Vasa Ćulum. – Mi ovde prodajemo, manje-više, sve stvari koje su u Nemačkoj reciklirane, znači sitne stvari za domaćinstvo, odeća, obuća, male i velike elektronske stvari. Zvuči čudno, od igle do lokomotive... ali gotovo da i jeste od igle do lokomotive, sve se može naći. Imamo tu i stvari istorijske, iz Prvog svetskog rata, iz Drugog… ni sami ne znamo šta ima u kutijama dok ih ne otvorimo, a otvaramo ih ovde. Svaki vikend, petak, subota, tu smo, na istom mestu.

Ljudske potrebe su razne, pa tako i dolaze iz najrazličitijih razloga, ipak, najčešći odgovor na pitanje „Šta kupujete na Najlonu?”  jeste „Odeću”. Odeće zaista najviše i ima, od tezgi s polovnom odećom koje ispunjavaju dve trećine pijačne ponude, do onih koji prodaju nove trenerke i jakne, dečju garderobu, ali i razni drugi tekstil, kao što su zavese, posteljina i tepisi. Kupci tvrde da na pijaci ima za svakoga po nešto i da se može kompletno ponoviti za malo para. I uverili smo se, na Najlonu svaka krpica, stvarčica... svoju mušteriju nađe.

Kako nam otkriva V. K., dolazi svakog petka. Kaže da je izbor odličan, posebno polovne odeće, te za 1.000 dinara može da se komplet obuče... Nekada kupi pet-šest stvari. S njom se slaže i V. P., koja deci kupuje garderobu. Kaže – brzo rastu i ne isplati joj se da kupuje novu jer ovde može mnogo toga da pazari.

Većina Novosađana koje smo pitali zašto dolaze na Najlon petkom ili subotom, otkrili su nam da su cene i više nego pristupačne, a ponuda kao nigde u gradu... sve na jednom mestu. Uz to, takavog provoda nigde nema.

Kada se ljudi umore od prebiranja, razgledanja, obilaženja, cenkanja i nošenja kesa s kupljenim dobrima, često i ogladne. Poseban šarm Najlon pijaci daju kiosci s hranom, ispred kojih ljudi čekaju u nekoliko metara dugim redovima za langoš ili domaći burek. Osim toga, ima i onih koji prodaju kolače i različita peciva, zbog kojih ljudi dolaze iz vikenda u vikend, godinama.

Najlon pijaca se razlikuje od svih drugih novosadskih pijaca iz više razloga. Prostor je veći od drugih, pa je samim tim i ponuda šira, a i raznovrsnija. Ljudi ima mnogo, i često su to isti ljudi koje ste videli i prošlog vikenda, a i pretprošlog, dok prodavci stoje i prodaju na istim tezgama već godinama. Najčešći pozdrav je „Izvoli, komšo!”, iako tu zapravo niko nikome nije komšija, ali je ljudska prisnost i sveopšte dobro raspoloženje ono što ih povezuje. Najlon pijaca nije obična pijaca, to je mesto gde se još uvek može osetiti pravi novosadski duh.        

V. Lugonja

M. Dragomirović