Na Najlon pijaci petkom svaka krpica nađe svoju mušteriju

Ekipa „Dnevnika” uputila se na popularni Najlon da otkrije šta je od svega toga istina, a šta su ipak samo čaršijske legende.

Posebno interesantno i specifično za petak je da tada uglavnom dolaze žene u potrazi za dobrim i markiranim komadom odeće, ali da bi se do bilo kakvog željenog komada došlo, neophodno je strpljenje i spremnost da se zasuču rukavi i uroni u gomile garderobe.

Prvi na koga smo naišli bio je simaptični prodavac zvani Zeka iz Novog Sada, koji je tu redovan i, kako kaže, odeću nabavlja uglavnom iz Nemačke.

– Stvari koje mi ostanu na kraju prodajem akcijski, recimo tri komada za 100 dinara, a inače je jedan komad košta od 200 do 300 dinara. Uglavnom su sve to markirane stvari, ništa kinesko – kaže Zeka, i objašnjava da je roba mahom polovna, ali da ponekad ima i nešto što je novo.

Prodavačica Dragana, iako na prvu loptu nije bila raspoložena za priču, ipak nam je poverila da prodaje isključivo nove stvari, ali je, kako kaže, odskoro počela da u svoju ponudu ubacuje i polovnu odeću.

– Uglavno imam markiranu robu i nešto nabavljam u Turskoj, a nešto donosim iz Beča. Komad prodajem od 500 do 800 dinara, ali neke bolje brendove prodajem i za 2.000 do 3.000 – kaže Dragana.

Ona tvrdi da se bukvalno ceo grad oblači na Najlonu, da dolaze i iz Beograda i okolnih mesta, kao i da ona ima svoje stalne mušterije pa zato može da odredi i višu cenu u odnosu na konkurenciju.

– Svaka krpica nađe svoju mušteriju! Međutim, postoje ljudi koji kupe stvari od mene, a posle ih preprodaju na internetu. Meni je najveća briga da se zbog fiskalizacije ne ukine prodaja na ovoj poznatoj pijaci – kaže nam Dragana.

Šetajući od tezge do tezge u potrazi za novim markiranim krpicama, uočili smo okačene „Dezigual” haljine. Vlasnica tezge Ljiljana iz Šapca rekla je da stvari nisu nove, ali su tako očuvane da deluju kao nove i da ih nabavlja uglavnom preko kumova iz Italije.

Kaže da njen kum ima agenciju za selidbe i kad, na primer, treba da isprazni neku kuću čiji su vlasnici umrli, a unuci ili deca žive na drugom kraju sveta, često dobije pravo da zadrži sve što nađe u toj kući, od nameštaja preko garderobe – jednom je tako našao i zlato – i plus mu na kraju plate za uslugu. Tako na pijacu ponekad dođu i stvari koje su za sobom ostavili pokojnici.

Milica iz Novog Sada kaže da redovno posećuje Najlon, da se tu oblači i da često naiđe na potpuno nove sportske stvari, poput „Adidasa” i „Najka” sa sve etiketom za svega 300 do 500 dinara, ali mora da se strpljivo traži.

– Imam odabrane prodavce kod kojih dolazim i tačno je da može da se nađe nov i markirani komad odeće za smešan novac, ali mora da se kopa i rovari po gomilama stvari – kaže Ljiljana, koja Najlon pijacu posećuje svakog petka.

Goran, koji takođe redovna kupac, smatra da, ko je u potrazi za markiranom garderobom, definitivno je najbolje da dođe petkom, i to po principu „Ko rano rani, dve sreće grabi”. On kaže da može svašta da se nađe, ali da sve zavisi od toga koliko se ima strpljenja da se roni po stvarima, a i od toga koliko novca se ponese. Kako je rekao, sumnja da su nove stvari zaista original i pre smatra da je u pitanju dobra turska i kineska kopija, ali staro, kaže, može biti markirano.

Među brdima garderobe, pored kojih se naša ekipa provlačila, istina uočili smo poznate brendove, poput „Esprita”, „Deziguala”, „Pepe džinsa”, „Zare” i drugih, ali za novu markiranu krpicu, kao i za sve dobro u životu, potrebno je pomučiti se.

K. Bačkalić