Na buvljaku na Satelitu od svećnjaka do mikrotalasne

Dudeći po posećenosti, još uvek je neotkriven velikom broju Novosađana. Buvljak “Satelit” koji se nekada nalazio nadomak Satelitske pijace, sada, smešten na uglu Bulevara Jovana Dučića i Ulice Bate Brkića, za sve ljubitelje provoda među “drangulijama”, otvoren je svakog dana od 7 do 15 časova.

Njegov šarm ne čini samo osobitost ambijenta, već i širok izbor proizvoda na tezgama, a kako uz raznovrsnost ponude uvek ide i različitost karaktera prodavaca i kupaca, buvljak na Satelitu je pravi otvoreni muzej pokretnih eksponata.

Jedan od prodavaca je Ladislav Adam (66), školovani trgovac i penzioner, s 30 godina iskustva u uličnoj prodaji. Na “tezgama” ovog prodavca najčešće možemo videti umetničke slike, širok izbor knjiga i muzičkih diskova. Adam najviše voli da prodaje ono u čemu i sam uživa, a to su predmeti umetničke i duhovne vrednosti.

-   Moramo poznavati predmete koje prodajemo - kaže za “Dnevnik” Ladislav Adam. - Knjige koje prodajem su izuzetno jeftine. Cene knjiga kreću od 50 dinara, neke su 100 ili 200 dinara, a najviša cena knjige je 1000 dinara.

S druge strane, buvljak ne bi bio buvljak kada ponuda na tezgama ne bi bila raznovrsna i povoljna, pa tako i Ladislav prodaje sve što pomisli da bi bilo primamljivo posetiocima.

- Moj moto je jeftina nabavka - brza prodaja. Najbrže se prodaju najjeftiji proizvodi, a kako je interesovanje za ovaj buvljak veoma malo, ponekad je prava umetnost ostvariti zaradu. Kada se interesenti pojave, uvek bude cenkanja. Ono je osnova poslovanja – kaže Ladislav Adam, koji za kraj pomireno iznosi navedeni zaključak kao svojevrsnu filozofiju.

Na ovom buvljaku, ušuškanom u zelenilu Satelita, često se prodaju stvarčice visokog kvaliteta: markirana garderoba i obuća, dekorativni predmeti visoke estetske vrednosti, ručno rađen nakit i kućni aparati, poput mikrotalasne pećnice ili muzičkih linija, i to sve po niskim cenama. Satelitski buvljak, očigledno, otkako postoji diktira potpuno svoj, jedinstven sistem vrednosti...

Kvalitet za male pare

O.O. (66) je penzionerka i krojačica, a uličnom prodajom na ovom buvljaku  bavi se od prvog njegovog dana, pune tri godine. Ona ručno izrađuje i popravlja nakit: minđuše, narukvice i ogrlice, te ih prodaje po cenama od 50 do 300 dinara. Ono što je uočljivo već na prvi pogled jeste kvalitet i estetska vrednost nakita.

Jedna od prodavačica je Z. S. (62), po zanimanju fakturista, redovno zaposlena u “Dečjoj bolnici”. Buvljak je za nju mogućnost dodatne zarade, ali i doza lepog raspoloženja. U kontaktu s ljudima i aktivnostima koje podrazumeva rad na buvljaku Z.S. u potpunosti zaboravlja na svoje probleme, opušta se, a s buvljaka odlazi kući nasmejana.

M.S. (61) radi na buvljaku tri godine, a novac koji zaradi jedini joj je izvor prihoda. Nekada se, kako otkriva za “Dnevnik”, kući vraća bez zarade, ponekad zaradi za jedan obrok, a u najboljem slučaju zaradom uspeva da pokrije osnovne troškove. Na njenoj tezgi ima svega, od lepih tašni i izuzetno očuvanih komada odeće, do dekorativnih predmeta po cenama od 50 pa do 1000 dinara.

Različiti su i načini na koje prodavci nabavljaju robu. Vrlo često su u pitanju stvari koji su iz nekog razloga postale nepotrebne vlasniku. Trampa je, takođe, jedan od načina nabavke, a prodavci poručuju da im se obrati svako ko poželi da baci neku stvarčicu.

Bez obzira na prirodnu lepotu koja okružuje buvljak, prodavci ipak imaju izvesne zamerke na uslove u kojima rade. Oni bi, kako otkrivaju za “Dnevnik”, bili mnogo zadovoljniji da postoji mogućnost da se lokacija, koja im inače odgovara, preuredi, da im se obezbede najskromnije tezge, kao i sanitarni čvor, jer prirodu, osim lepote, određuje i divlji, neugodan karakter. Ona je kao takva često stanište najrazličitijih štetočina, ali i mesto koje uskraćuje zadovoljavanje osnovne čovekove potrebe - higijene.

        Dragana Klašnja