Muzej Vojvodine u petak organizuje maškaradu
Povodom Belih poklada, Muzej Vojvodine organizuje jubilarnu 25. „Maškaradu”, a maskirani mališani i Novosađani okupiće se u petak u 12 sati na platou ispred Muzeja (Dunavska 35).
Maškarada će nastaviti gradskim ulicama – Dunavskom, Zmaj Jovinom, Kralja Aleksandra, Modene, Bulevarom Mihajla Pupina, a pobediće najmaštovitije i najkreativnije maske.
Maskirna povorka – maškarada organizuje se s ciljem negovanja nematerijalne kulturne baštine i oživljavanja nekadašnjih običaja. Bele poklade su važni običaji kojima se još u antičkom vremenu obeležavao kraj zime i početak proleća, a koji se, kada je u pitanju hrišćanstvo, vezuju za period posle Božićnih praznika, od Bogojavljenja do početka Velikog uskršnjeg posta.
Pokladne povorke mogu se predstaviti kao maskirani karnevali koji prolaze gradskim ulicama i svojom šetnjom ismevaju realnost i svakodnevicu. Cela nedelja pred veliki uskršnji post naziva se Bela nedelja, i to je nedelja kada je dozvoljeno konzumiranje belog mrsa, jaja, mlečnih proizvoda, sira... Poslednjeg dana pred veliki post organizovale su se maškarade u Vojvodini.
Pokladne povorke ne vezuju se samo za ove prostore već je u pitanju evropska kultura. Prvi karnevali organizovani su u Veneciji u 11. i 12. veku, dok prva maska potiče iz 13. veka. Period održavanja karnevala u Nemačkoj smatra se „petim godišnjim dobom”.
Nekada su, po tradiciji i uticajnom venecijanskom karnevalu, maškarade osmišljavane kao ulične povorke koje je pratila muzika. Deo te povorke bili su kreativni i maštoviti ljudi. Po rečima pedagoga i savetnice u Muzeju Vojvodine Vladimire Stanisavljević, određeni detalji nekadašnje tradicije održali su se i danas.
– Muzej Vojvodine obično petkom organizuje maskirnu povorku zbog većeg odziva učenika i dece, s ciljem da se mladi pre svega upoznaju s narodnim i verskim običajima – rekla je Vladimira Stanisavljević. – Nekada je tokom Bele nedelje bilo raznih ritualnih radnji, poput preskakanja vatre, ljuljanja, što je kao simboliku imalo nagoveštavanje dolaska novog proleća, novog ciklusa vegetacije, plodnosti, rađanja novog sveta, a u osnovi je bilo najavljivanje najstrožeg sedmonedeljnog uskršnjeg posta. U vojvođanskim selima maškarade su obično išle nedeljom, i to ujutru dečje maske, u podne poklade mladih, lepih kurjača, a uveče su išli maskirni ophodi starijih sugrađana – gadnih kurjača. Prerušeni ljudi nagaravljenih lica obilazili su kuće i raznim rekvizitima stvarali buku, nastojeći da oteraju sve zle sile, demone i ostale negativne pojave. Centralni likovi maškarade bile su ličnosti sa svadbenih i pogrebnih povorki, baba-devojke, zanatlije, ljudi maskirani u životinje, žene prerušene u muškarce, muškarci sa ženskom odećom i slično. Učesnici u maskirnoj povorci koji su posećivali domove, bili su darivani masnom hranom i pićem.
Na ulicama Novog Sada povorke pod maskama posebna su prilika da se deca, studenti i ostali građani oprobaju u nekoj drugoj ulozi, da „izađu iz svoje kože” i upotrebe maštu i kreativnost da bi „oterali negativne stvari iz prethodnog perioda”. Datum obeležavanja maškarade menja se svake godine u zavisnosti od datuma kada „pada” Uskrs.
A. Andrijević