Mobilni automatski eksterni defibrilatori postavljeni na 15 lokacija u gradu

Kako je za “Dnevnik” objasnio rukovodilac Odeljenja za naučnoistraživački rad, edukaciju i međunardonu saradnju i šef stručnog saveta pokrajinskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Sandro Kopilović, on se koristi ukoliko dođe do prekida rada srca, te osoba ne diše i bez svesti je.

- Ako se bilo šta desi, neko izgubi svest, kolabira i sruši se, prvo se poziva Služba hitne pomoći, a zatim se traži radnik koji je obučen za rad na automatskom eksternom defibrilatoru – pojašnjava dr Kopilović. – Aparati su izuzetno jednostavni, te ih mogu koristiti i laici sa minimalnom obukom. Rukovođenje ne zahteva nikakvu preteranu stručnost. Uređaj koji svojim softverskim sklopom verbalno, putem zvučnika, navodi osobu koja njim rukuje kako da radi reanimaciju, masira pacijenta, kako da da veštačko disanje, dok, istovremeno, analizira vrstu poremećaja ritma kod pacijenta, a rezultat je ponovno pokretanje srca koje je stalo.

I stvarno, demonstrirajući ekipi “Dnevnika” rad aparata, otvoranjem poklopca, uređaj sam počinje kompjuterskim glasom da navodi doktora postupno na svaki korak. Aparat sadrži dva pečera koja se postavljaju na gonji i donji deo golog grudnog koša. Zatim glas obaveštava da se pacijent ne dira, te počinje sa analiziranjem ritma. Kada se završi taj proces, koji je kratkotrajan, aparat navodi spasioca da započne veštačko disanje i masažu srca.

- Svaki minut je bitan i u tome se ogledaju značaj i važnost tog defibrilatora jer pravi razliku između života i smrti, zato je negde i važniji od visoko stručne pomoći koja može doći prekasno – iskren je naš sagovornik. - Svaki minut po prestanku srčanog rada odnosi šanse, te možemo reći da su posle 10 minuta neukazane prve pomoći šanse za preživljavanje, praktično, nula, osim u izuzetnim okolnostima. Uređaj je maksimalno jednostavan i zahteva minimalnu obuku koja se pruža kod nas u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, stoga bih preporučio, kako radnim organizacijama, firmama i preduzećima, tako i pojedincima da savladaju minimalnu obuku i sutra budu pripremljeni da nekom spasu život.

U Novom Sadu uređaji su postavljeni na 15 lokacija - u Gradskoj kući, zatim preduzeću “Luka” Novi Sad, na stadionu “Karađorđe”, na Spensu, na Štrandu, u Osnovnom sudu, kao i na Medicinskom fakultetu i Fakultetu tehničkih nauka, kao i u Zavodu za zdravstevnu zaštitu studenata. Takođe se nalazi na Futoškoj i Limanskoj pijaci, u zgradi JP “Informatika”, u Kulturnom centru Novog Sada, na Gradskom groblju i na Železničkoj stanici. Na sajtu pokrajinskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad dostupan je telefon službe koja organizuje obuke koje se rade u toj ustanovi.

- Za sada nema naznaka da će se oni postavljati negde još u gradu, a po mom mišljenju je aposlutno razumno da se oni postave i u bioskopima, pozorištima, osnovnim i srednjim školama i fakultetima, praktično na svim mestima na kojima se okuplja veći broj ljudi – kaže doktor Kopilović, dodavši da ulaganja nisu velika, naročito ako se pođe od činjenice da se povećava stopa preživljavanja bar za 30 odsto.

Dva automatska eksterna defibrilatora su postavljena na Limanskoj i Futoškoj pijaci još 2009. godine, a kupljena su od novca koje je izdvojio Grad Novi Sad. Zaposleni u JKP „Tržnica“ prolaze obuku za pružanje prve pomoći, tako da su obučeni za reakciju u slučaju srčanog zastoja.

I. Bakmaz