Mlađi učenici za uniforme, stariji protiv

Ministarstva prosvete o načinu na koji bi neka osmoletka eventaulno mogla uvesti jednoobrazno odevanje među učenicima. Time je ta ideja postala aktuelnija nego ranije, a na samim školama je da, prateći korake iz preporuke, donesu odluku da li će to učiniti ili ne. Jedna od prvih novosadskih osmoletki koje su započele proces donošenja odluke je OŠ „Kosta Trifković”, gde je ostalo još samo da Školski obor, na osnovu prikupljenog materijala, presudi za uniforme ili protiv njih.

– Preporuka najpre upućuje na razgovore koje škola treba da sprovede sa svim učenicima, od prvog do osmog razreda, da bismo mogli da senzibilišemo decu o toj temi – kaže direktor OŠ „Kosta Trifković” Milan Spasojević. – Đaci su se izjašnjavali „za” uniformu ili „protiv”, a onda i kako je zamišljaju, a rezultati su bili vrlo zanimljivi.

Nakon toga, na red je došla anonimna anketa među đacima, ali i među roditeljima i starateljima, a nakon obrade rezultata, prema smernicama Ministarstva, mišljenje daje pedagoški kolegijum, Đački parlament i, na kraju, Školski odbor, a škola „Kosta Trifković” uključila je u to i Savet roditelja. Ipak, Spasojević naglašava da je reč o procesu mnogo složenijem nego što se možda čini.

– Tek nakon odluke, ako bude pozitivna, ispoljava se čitava složenost tog procesa. Najpre, treba dati odgovor na pitanje šta se tačno podrazumeva pod đačkom uniformom – da li je to neki komplet, samo zaštitna bluza ili mantil, da li ima amblem ili ne – kaže Spasojević.

Ipak, ako se gleda samo na osnovu rezultata ankete, odluka je već očigledna. Naime, po rečima direktora OŠ „Kosta Trifković”, većina roditelja ili staratelja dece do četvrtog razreda, oko 56 odsto njih, glasala je u korist uniforme, dok su roditelji dece od petog do osmog razreda većinom glasali prtiv, njih 35 odsto. Na nivou čitave škole, kako je rekao Spasojević, „za” je glasalo manje od polovine roditelja – 46,59 odsto, što nije dovoljno za uvođenje uniformi, ali naš sagovornik objašnjava da deo njih nije ni vratio anketni listić, te se ipak mora čekati na odluku Školskog odbora. Intersantno je da su se i sami đaci izjasnili slično kao i roditelji, a direktor te osmoletke kaže da učenici mlađeg školskog uzrasta još uvek teže da budu slični jedni drugima, dok stariji imaju potrebu da budu drugačiji.

Kako navodi, neke škole u zemlji su već tokom prvog polugodišta uvele uniforme, a najverovatniji razlozi za to su bili smanjenje socijalnih razlika među učenicima, ali i stvaranje imidža škole, što je karkteristično za Zapad. Jedan od glavnih razloga protiv te odluke, kaže Spasojević, svakako je novac, naročito ako roditelji ili škola budu morali sami da plaćaju nabavku.

Osim udara na džep roditelja ili škole, po rečima školskog psihologa Snežane Rodić, protivnici te ideje često navode i da bi uniforme mogle kod učenika narušiti kreativnost i potrebu za različitošću. S druge strane, osim umanjenja vidljivosti socijalnih razlika među đacima, što pobornici uniformi najčešće i navode kao glavnu prednost, ona naglašava da uniforme podstiču i poštovanje kodeksa ponašanja i odevanja, a samim tim razvijaju osećaj pripadnosti školi. Potrebno je, dodaje ona, i da se deca u njoj dobro osećaju, pa i da je na neki način vole i da osećaju da je to neko njihovo obeležje, a da bi se to desilo, potrebno je da, koliko mogu, učestvuju u izboru uniforme.

Iako novosadske osmoletke tek vagaju „za” i „protiv” školskih uniformi, one su već decenijska praksa u privatnoj OŠ „Kirilo i Metodije” i privatnoj predškolskoj ustanovi „Anđeo čuvar” na Kamenjaru. Kako su nam rekli iz tog obrazovnog kompleksa, celokupan stručni tim sa sigurnošću potvrđuje efikasnost nošenja školskih uniformi. Cilj je, kažu, da deca od ranog detinjstva, uz dominantan proces usvajanja znanja i uspostavljanja radnih navika, „razvijaju svoje psiho-socijalne i motoričke resurse ličnosti nezavisno od socijalnog okruženja i društvenog statusa porodice”.

D. Ristić

Foto: OŠ „Kirilo i Metodije”

Ekonomski neodrživo?

Po rečima člana Gradskog veća za obrazovanje Vladimira Jelića, važeći zakonski i podzakonski propisi ne navode školske uniforme kao materijalni trošak škole pa, shodno tome, njihova nabavka pada na teret roditelja ili staratelja učenika, kao što je to slučaj u većini zemalja.

– Imajući u vidu da je za normalno pohađanje škole potrebno bar dva komleta uniforme, a za decu mlađeg uzrasta i po četiri godišnje zbog naglog rasta, teško je očekivati da bi inicijativa za uvođenje školskih uniformi dobila potrebnu većinu u aktuelnom ekonomskom trenutku – kaže Jelić.