Mladima olakšati put do istine i boljeg obrazovanja

razvije kritično razmišljanje, ali i promovišu inovativne obrazovne metode da bi se prevazišli rigidni školski programi. Nakon održavanja radionice „Koraci sećanja” u više od 20 gradova u Srbiji, na red je došao i Novi Sad, gde su učestvovale dve srednje škole – Gimnazija „Svetozar Marković” i Srednja medicinska škola „7. april”. Projekat u Srbiji realizuje beogradska edukativna debatna mreža „Otvorena komunikacija”, u saradnji s Kućom Ane Frank iz Amsterdama, i partnerima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, pod pokroviteljstvom Evropske unije.

– Nama je cilj da stvorimo objektivniji pristup istoriji jer mnoge teme koje obrađujemo su na našim, sad već izdeljenim podnebljima, veoma kontroverzne i ne postoji usaglašeno mišljenje o tome šta je istorija koje se sećamo – kaže koordinatorka HIP projekta za Srbiju Ana Kostadinović. – Negde smo nailazili na mesta i lokalne zajednice u kojima ima neke vrste bojazni da se o nečemu uopšte priča, a kamoli da bude predviđeno u redovnim školskim programima. Moje iskustvo je da su u manjim sredinama, gde je manji protok ideja i gde su manje šanse đaka da se uključe u nekakav kreativan proces, više raspoloženi za našu radionicu i više cene mogućnost da učestvuju. 

Na radionicama je akcenat bio na učenju o istorijskim događajima od Drugog svetskog rata, ali kroz postojanje spomenika, njihovog smisla, izgleda, lokacije... Osim razgovora sa đacima na tu temu, puštaju se i kratki filmovi koje su njihovi vršnjaci iz regiona snimali o odabranim spomenicima na svom lokalu.

– Saznali smo nešto više o spomenicima, koliko su bitni za našu istoriju i za nas, kao i to koliko znače za naše obrazovanje – kaže jedan učenik SMŠ „7. april”, napominjući da će posle radionice početi više da obraća pažnju na spomenike koji ga okružuju. – To je kao dodatno znanje kada prolazimo ulicom i setimo se da smo o tome govorili u školi. Upotpunjuje našu opštu kulturu i lep je nakit za naše znanje.

Podsećanje na istorijske događaje je važno da ne bismo zaboravili prošlost koja vezuje nekoliko naroda, koji su nekada bili jedna nacija. Jedna učenica medicinske škole kaže da smo svi pođednako stradali u ratovima koji su zadesili Balkansko poluostrvo.

– Ne treba da živimo u prošlosti, ali ne treba ni da je zaboravimo – smatra ona. – Važno je krenuti s edukacijom od mlađih generacija. Ove radionice su odlične zbog toga, ali i zato što imamo priliku i mi da učestvujemo, iznosimo svoje mišljenje i vodimo debate.

Projekat se istovremeno realizuje i u regionu, a po saznanjima sertifikovanog trenera radionice „Koraci sećanja” Martina Pantovića, koji s koleginicom Kostadinović vodi radionice po Srbiji, utisci su svugde pozitivni. Novim načinom koncipiranja nastave oduševljeni su i profesori i deca. Da bi i u budućnosti imali priliku da zajednički rade na poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema, više od 300 nastavnika je umreženo u okviru HIP projekta i imaju priliku da razmenjuju ideje i iskustva, dok je samo na nivou Srbije više od 1.500 učenika bilo deo tih radionica.

Osim predavanja i umrežavanja, u okviru projekta se realizuje i izložba „Ana Frank – istorija za sadašnjost”, koja je do sada bila u pet gradova, a trenutno je, do 14. februara, u Vrbasu u Svečanoj sali Gimnazije „Žarko Zrenjanin”.

L. Radlovački

Kritičko mišljenje (ni)je za ocenu

Današnji srednjoškolci nisu bili akteri nemilih događaja koji su zadesile bivše države SFRJ tokom devedesetih godina prošlog veka. Budući da istorija nije jednostrana, ideja je da se sve njene verzije prepakuju u jednu zajedničku priču koja bi se mogla sagledati na drugačiji, objektivniji način.

– Zanimljivo je da smo često nailazili na nekakve začetke mržnje i toga da su mladi, kad ih pozovemo da iznesu svoja mišljenja, vrlo ostrašćeni po nekim pitanjima – kaže koordinatorka HIP projekta za Srbiju Ana Kostadinović. – Mi im nudimo širinu i dubinu sagledavanja uzroka svih događaja, sve aspekte i kompleksne uloge aktera. Kada im se pristupi na takav način i kad su oni sami suočeni s tim da objasne svoje mišljenje, onda se desi i da ga promene. Ali u školi nema ko da ih pita jer to nije za ocenu, nego se gradivo isključivo reprodukuje.