Mjanmar- zemlja siromašnih ali dostojanstvenih ljudi

 približilo je na slikovit način ovu Savez-Republiku, auditorijumu koji se opredelio da na pomenutom događaju provede nepuna dva sata. Posle uvodne reči urednice kulturnog programa Gradske biblioteke Monike Maširević, usledila je prelepa priča praćena brojnim slajdovima koji su upotpunili ugođaj, kompletirajući utisak o ovoj, nama još uvek malo poznatoj zemlji.

Koncepcija prezentacije gospođe Periškić bazirala se prevashodno na ličnom doživljaju, izuzev dela o političkim prilikama o kojima se i sama informisala putem knjiga i interneta.- Ono što je bilo vidljivo na svakom koraku i o čemu se govorilo, je želja da se stanje promeni, da se zemlja otvori prema svetu, da se vrati na političku scenu Aung San Su Ći kao predvodnik opozicije i predstavnik demokratije (National League for Democracy).....



O njoj postoji i film „The Lady“ i predstavlja priču za sebe. O vojnoj hunti koja je na vlasti znam relativno malo, više indirektno, ali sam zato jasno prepoznala viziju koju imaju mladi, da žive u demokratskoj zemlji zasnovanoj na jednakostima - istakla je naša sagovornica.

Slavica objašnjava kako je uopšte došlo do ideje da poseti Mjanmar.



- U Joga centru u Somboru 2008.godine imali smo gošću iz Indije, kojoj sam kasnije  uzvratila posetu i ostala tamo tri meseca. Radila sam kao volonter, profesor engleskog, u jednom ašramu, gde se besplatno obrazuju siromašni mladi ljudi. Tamo sam upoznala kolege, profesore engleskog jezika koji kao volonteri idu po svetu i drže nastavu. Ideja mi se jako svidela, pa sam po preporuci jedne od njih, Lucije iz Brazila, konkurisala da kao volonter  radim u manastirskoj školi „Pon Do U“ u Mandaleju, drugom po veličini gradu Mjanmara.



Ubrzo je Slavici stiglo pozivno pismo od uprave škole, pa je bez problema dobila boravišnu vizu na tri meseca.- Tako sam puna optimizma i entuzijazma, sa željom da doprinesem svojim radom, otišla u nepoznato. Sama sam platila kartu i hotelski smeštaj dok sam boravila na jezeru Inle.  Pošto sebe smatram avanturistom i humanistom, sve to mi je imalo smisla. Kada dodam i veliku želju da upoznam svet, ljude, način života i kulturu, a sve to iz prve ruke, nisam se mnogo dvoumila - veli Slavica, uz napomenu da  je priprema i pribavljanje vize trajalo oko mesec dana, dok je ceo boravak koštao oko 2000 evra.



Zanimljivo je to da je većinu vremena provedenog u Mandaleju Slavica bila smeštena u manastirima.- Pošto se bavim jogom već 17 godina, a bila sam u indijskim ašramima, manastirska škola mi nije bila strana. Znate onu čuvenu izreku: „Jednom učitelj, uvek učitelj”? Nisam ja išla u manastir zbog manastira kao takvog, već zato što su tamo smeštena deca! Dajući svoj rad, dobila sam puno onoga što sam želela, da živim sa njima, da ih što bolje upoznam. Zato mi je i bilo teško da od pregršt fotografija odaberem one koje će se idealno uklopiti u nešto više od sat vremena, jer sam puno toga doživela. I što je najvažnije - samo lepog, od prostodušnih ljudi, prosvetnih radnika i pametne i znanja željne omladine.



Slavici Periškić nije bilo teško da izdvoji najupečatljivije utiske tokom boravka u Mjanmaru.- Bez sumnje tu svakako spadaju ogromna želja za učenjem i znanjem mladih. Narod je otvoren prema strancima, srdačan. Iako je na svakom koraku vidljivo siromaštvo i slaba obaveštenost, postoji red i dostojanstvo. Tamo nisam videla da se neko prejeda, ali ni da gladuje. Mjanmar je prirodnim resursima veoma bogata, ali očigledno i neiskorišćena zemlja. Stekla sam utisak da ima i mesta i posla za sve. Ljudi se snalaze, brzo uče.



Slavicu je fascinirala sprega naroda i monaha.- Monasi ne rade, već od ostalog stanovništva dobijaju hranu. Budizam je način njihovog života, hramovi i pagode su uvek puni, čisti, puni cveća koje donose vernici. Upoznala sam i „dobrostojeće” porodice koje imaju svoje radnje, bave se nekom proizvodnjom, a decu školuju u inostranstvu. Ta omladina, sa kojom sam i danas u kontaktu preko fejsbuka, ističe da će da se vrati i pomogne svojoj zemlji. Oseća se među mladima velika nada i želja da se zemlja probudi, promeni nabolje....Takođe se zna da će ta promena doći samo pod pritiskom međunarodne zajednice, a ne njihove vlasti. Videćemo, sve je veće interesovanje velikih sila za Mjanmar. Ove godine biće raspisani opšti izbori, a Aung San Su Ći je najavila da će se kandidovati, što mnogim mladima daje nadu.



Boraveći u Mjanmaru Slavica se uglavnom hranila voćem i povrćem.- Obožavam mango, papaju, ananas, naranye, banane, kivi i razno zrnevlje. Za ručak sam u školi dobijala skroman obrok kao i svi ostali, uglavnom pirinač u raznim varijantama, sa prelivima od povrća i začina. Često su na meniju bile i neke supice sa rezancima, ali je mesa bilo ponajmanje. Postoje tamo i restorani, čak i roštilj, koji nije ni nalik našem. Ipak, nije mi nedostajala ovdašnja kuhinja. Na toj klimi, koja u hladnom periodu, u kom sam tamo boravila, dostiže i do 30 Celzijusa, i ne treba drugačija hrana. Inače, tokom leta temperature dosežu do 45. podeoka. Treće godišnje doba je kišno, ali je celokupna priroda veoma lepa - kaže Slavica Periškić.



Sava Savić

 

Večiti putnik



Slavica Periškić je, bez sumnje, putnik namernik. Proputovala je celu Evropu. A pre Indije i Mjanmara posetila je i SAD, Australiju, Singapur, Tajland, Šri Lanku, Jordan, Egipat i Maroko.

 

Mladalački duh i energija



Šezdesetpetogodišnja Somborka Slavica Periškić kao profesor engleskog jezika i književnosti radila je više od 30 godina u prosveti sa decom različitog uzrasta. Ovlašćeni je sudski tumač za engleski jezik, a aktivno se bavi prevođenjem stručnih tekstova.

Kao penzioner uključila se u nekoliko društava: Likovna grupa 76 , Somborsko planinarsko društvo, Foto klub , Društva za borbu protiv raka, Ženska alternativa...Učestvovala je u mnogim humanitarnim akcijama Crvenog krsta i  osnivanju nekoliko nevladinih organizacija.  Tragalački duh iz privatnog života vešto je prenela i na slikarsko platno. Izlagala je na više od 30 zajedničkih izložbi, a učestvovala je i na nekoliko likovnih kolonija.