Mesto gde su deca zaista deca

u objekat dočekaju dva nasmejana deteta koja su tog dana na redu da dežuraju. I kao pravi, ozbiljni domaćini, požele dobrodošlicu i upute tamo gde treba da se ode. I tako svakog dana od 8 do 21 čas, nebitno kakvo je napolju vreme ili da li je neki praznik.

Paketiće za Novu godinu možda nisu dobila sva deca na ovom svetu, ali mališani u Svratištu kažu da jesu jer su, naravno, u 2015. godini bili dobri. Možda su se malo i svađali s drugarima, možda su imali neke konflikte s vaspitačima i roditeljima (jer, kako drugačije da bude s tinejyerima koji sve najbolje znaju?), ali u suštini – zaslužili su svaki slatkiš, komad odeće ili igračku koji su se našli u Deda Mrazovoj kesi.

– Svratište nije tužno mesto – naglašava koordinatorka Svratišta Daliborka Batrnek Antonić, i dodaje da je to mesto gde deca, kojoj je detinjstvo otežano ili uskraćeno, zaista mogu da budu deca. – Uvek je ovako kao što ste danas zatekli -  veselo, svi se igraju, slušaju muziku, uvek je živo jer takav je karakter dece.

Da su mališani, kako nam Daliborka objašnjava, prepuni jakih emocija koje se brzo menjaju, dokazuje nam i mala Ana (7), pogrešno obuvenih patika, koja uskoro ide u Nemačku, zbog čega tvrdi da je veoma tužna, ali nas je veselo dočekala i rado porazgovarala s nama.

– Sviđa mi se ovde jer je lepo, imamo mnogo drugara i sklapamo nova drugarstva, igramo se i radimo sve što poželimo – govori nam Ana dok se vrpolji za stolom, a na pitanje šta želi da radi, kaže nam da je to odlazak u Nemačku sa svojom braćom i sestrama, što joj sledećeg trenutka skida osmeh s lica i puni oči suzama.

Tužna je, napustiće svoje drugare, vaspitače, svakodnevne navike koje je u Svratišti stekla i neće se nikad više vratiti. Međutim, čim smo se dotakli teme novogodišnjih paketića, lice joj se ponovo ozarilo jer se setila da je dobila igricu i slatkiše.

– Ponosni smo što smo uspeli da sakupimo toliko robe da su deca dobijala personalizovane paketiće, što znači, gledali smo da svako dobije ono što mu je potrebno – kaže Daliborka, koja je presrećna što su mnogi ljudi iz Novog Sada, ali i iz okoline, donosili paketiće i stvari koje su delili mališanima.

Većina dece koju smo zatekli u Svratištu ima svoje kuće kojima se vraća nakon kraja radnog vremena, a to je 21 sat, ali živi u veoma teškim uslovim i siromašnim porodicama. Jedan od kriterijuma koji moraju da ispune da bi imali pravo na taj dnevni boravak je da su im roditelji nezaposleni ili „rade” na ulici, kao i da su to deca koja skupljaju sekundarne sirovine. I osmogodišnji Stefan je bio dobar prošle godine i Deda Mraz ga je obradovao jo-joom.

- Znate, bacite ga ovako, pa on ode tamo i onda se vrati – kaže on.

Kako nam Daliborka kaže, sva deca su divna, dobra, vrlo zahvalna i cene ono što tu imaju. Čini se da Deda Mraz ni za narednu Novu godinu neće imati muke te će lako pripremiti paketiće za svu decu novosadskog Svratišta.

Iako su nam svi mališani uglas rekli da im se veoma dopada nov prostor, koordinatorka Svratišta nam kaže da se njoj žale da im je stari bolji.

– Vežu ih uspomene za tamo. Iako su i osoblje i hrana ostali isti, sada tvrde da im je u starim prostorijama bilo sve bolje – smeši se Daliborka. – Ovde je mnogo komfornije za rad, kvalitetnije, imamo učionicu u kojoj mogu normalno da rade, imaju odvojene toalete i kupaonice.

U proseku, dnevno u Svratište dođe oko 24 deteta i taj broj se menja u zavisnosti od toga kakvo je vreme. Daliborka se raduje što sve više te dece završava srednju školu, ali ne i zato što, zbog nacionalnosti, nailaze na problem, jer malo ko hoće da ih zaposli. Ipak, ono čemu se uče jesu rad, red i disciplina kroz prijateljske razgovore, dečju dobrovoljnost i participativnost.

– Naše osoblje čine mladi ljudi i mi smo uvek na strani te dece. Pravimo takvo okruženje da se ona osećaju kao pobednici, a ne kao gubitnici, kako ih društvo najčešće etiketira – ponosna je Daliborka.

L. Radlovački