Mališani iz vrtića „Vendi“ u predstavi „Ja volim Srbiju“

U formatu TV emisije o znamenitim ljudima Srbije i o tome kako je detinjstvo uticalo na izgradnju njihovog karaktera, vešto su spojili priče o Svetom Savi, Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu. Inspiracija su im bile knjige „Od pašnjaka do naučenjaka” i „4320 minuta srpskog genija”, autobiografija Nikole Tesle, emisija „Agape” o Mihajlu Pupinu, te brojne slikovnice.

Na repertoaru su se našle pesme „Deda i unuk”, „Negujmo srpski jezik”, „Ovo je Srbija”, „Himna Svetom Savi”, „Tamo daleko” i druge, a neke od njih deca su zavolela tek kada im je dočarano kako su kroz vekove gusle pronosile glas srpskog naroda, ali i zašto je važno da čuvamo svoj jezik i ćirilicu.

– Cilj mi nije bio da nauče suvi tekst za priredbu, već da razumeju život trojice velikana i pouke koje nose – kaže Snežana Pavlica. – U toj zamisli su nam s ljubavlju pomogli mnogi ljudi: koreograf Nikola Koprivica iz KUD-a „Sonja Marinković”, Slobodan Telečki koji vodi Dečji narodni orkestar u KUD-a „Svetozar Marković” i koleginica i koreograf Svetlana Mićunović. Zoran Jelić je svirao gusle, Miloš Stojaković harmoniku, Vladana Glušac klavir, dok su roditelji radili scenografiju...

Mesecima su dečji glasići koji su dopirali do drugih prostorija vrtića budili znatiželju i zaposlenih i posetilaca. Svi su se u čudu pitali kako tako vično izvode pesme koje nisu komponovane za njihov uzrast, a pri tom nisu selektovani prema muzičkom talentu. Bilo je ponekad i muke da se „riznica otvori”, kako ima običaj da kaže naša sagovornica, jer za nju svako dete poseduje blago koje treba da izađe na videlo.

– Na „Aplauz fest” smo dospeli po preporuci glavnog vaspitača, koji je pratio naše pripreme za završnu priredbu – dodaje ona. – Iako je tog dana izostalo šestoro mališana, tekst smo podelili bukvalno pet minuta pred izlazak na scenu i sve izveli po planu. Olakšavajuća okolnost je bila ta što su vežbajući naučili sve uloge. Inače, u toku nastupa kao da sam u nekoj vremenskoj kapsuli pa pravi utisak dobijem tek kad vidim snimak. A najdraže mi je bilo kad sam primetila da je i muški deo publike plakao. 

Nastup se završio rečima: „Ja mogu, ja hoću, ja ću uspeti”, što je ujedno i njihovo geslo.

– Moje dugogodišnje iskustvo – a radim 22 godine – govori da ono što se usadi u detinjstvu, ostaje za ceo život – dodaje ona. – Kad sam dobila prvu generaciju, želela sam da im poklonim nešto nematerijalno, čega će se sećati celog života. Nešto što su, kako vidimo u predstavi, učinile upravo Teslina i Pupinova majka svojim sinovima. A onda sam naišla na knjigu „Kako treba učiti”. Čujem da i roditelji koriste tu parolu, koja je njihovoj deci pomogla da savladaju prepreke i u školovanju i u ličnom životu.

S. Milačić