Mala letnja izložba u Dunavskom parku: U carstvu gljiva nema prečica

Posetioci su mogli da degustiraju namaze od vrganja i bukovača, ulje od vrganja i proju s gljivama koje su pripremili članovi Gljivarskog društva „Novi Sad”, ili pak rumski bermet s tartufima.

Po rečima Momčila Daljeva iz tog udruženja, standardna pita­nja posetilaca su da li su pojedine gljive jestive i ima li tartufa.

– U ovom slučaju imamo crni letnji tartuf, nešto lošijeg kvaliteta, koji smo, kao i kozji papak, pozajmili od prijatelja iz Petrovca na Mlavi, mada ga ima i na Fruškoj gori – kaže Daljev. – Od retkih vrsta doneli smo blagvu, veoma cenjenu, zbog čega su gljivari sklopili interni dogovor da se ne bere da bi se sačuvala i raširila stanište jer raste isključivo u hrastovima, kojih je sve manje.

Na istom spisku našli su se klasični fruškogorski vrganj, vrlo ukusan veliki grabov ded i slinavke, koje rastu na borovima. Za sve te gljive, čije je meso plavo u preseku, kaže se da su uslovno jestive, što znači da se moraju dobro prokuvati pre upotrebe. Pored biserke, našla se i njena veoma otrovna dvojnica panterovka, u društvu sa zavodnicom, koju ljudi često pobrkaju s lisičarkom, zbog čega je ona najčešći uzročnik trovanja u Srbiji.

– Izaziva ozbiljne probavne smetnje, poput dijareje, mučnine i povraćanja, koji traju sedam dana. Oni koji su to doživeli, kažu da su poželeli smrt – dodaje on.

U Vojvodini je bilo spora­dič­nih slučajeva tro­vanja, i to uglav­nom za­vodnicom i kuštravom sunčanicom, koja može izazvati alergije i stomačne tegobe ako se nedovoljno termički obradi, a pos­led­nji je zabe­ležen prošle godi­ne u okolini Rume.

– To su zaista izuzeci, a voleli bismo da je tako zbog našeg rada.

U Vojvodini vlada prilično velika glji­vofobija, što sprečava me­štane da eksperimentišu. Dole u Srbiji su mnogo smeliji, pa je pre dve nedelje zabeleženo tro­vanje u Valjevu, a prošle godine nekoliko smrtnih slučajeva na istoku Srbije – navodi Daljev.

Gljivarsko društvo „Novi Sad”, čiji je simbol sunčanica, aktivno je tokom cele godine i može se pohvaliti da kao organizator učestvuje u gotovo svakoj izložbi u našoj zemlji. Informacije o terenskoj edukaciji, popisu gljiva Fruške gore, časopisu, priručniku za polaganje ispita o poznavanju gljiva i još mnogo čemu zainteresovani mogu pronaći na njihovoj „Fejsbuk” grupi i sajtu. Osim toga, njihovi sastanci, otvoreni za javnost, održavaju se svakog prvog utorka u mesecu od 19 časova u Departmanu za biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu.

S. Milačić