Dunavski park: Oaza mira usred grada

U park dolaze i mladi i stari, a najviše porodice s decom. Penzioneri uživaju u hladovini, zaljubljeni razmenjuju nežnosti na klupama, deca trče, igraju se i hrane životinje, a neki su došli da se osveže na česmi. Može se uočiti i poneki bicklista koji je pod krošnjama drveća pronašao mesto za predah.

Uredbom Vlade Republike Srbije, Dunavski park je 1998. godine stavljen pod zaštitu kao spomenik prirode druge kategorije. Park se prostire na 33.695 kvadratnih metara, a 22.000 kvadratnih metara je pod zelenilom, u okviru kojeg je 760 stabala platana, lešnika, breze, koprivića, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana, jele, čempresa, crnog bora, tuje, izuzetno upečatljiv primerak hrasta-lužnjaka...

U centralnom delu parka je jezero s malim ostrvom u sredini, koje predstavlja dom za brojne barske kornjače i patke. Upravo na ostrvu su do prošle godine živeli labudovi Isa i Bisa, nekada zaštitni znak parka, kojih se mnogi posetioci i dalje sećaju sa setom. U Dunavskom parku nalaze se i spomenici i skulpture koji upotpunjuju njegov kulturni značaj, a najznačajniji su „Devojka sa rogom izobilja” ili “Nimfa”– skulptura s vodoskokom, rad poznatog novosadskog vajara Đorđa Jovanovića, spomenik Đure Jakšića, rad Jovana Soldatovića, figura Prepodobnog Sergija Radonješkog (poklon Društva rusko-srpskog prijateljstva), biste Branka Radičevića, delo Ivanke Acin, a 1992. godine postavljena je i bista Miroslava Mike Antića, delo Pavla Radovanovića.

Dunavski park više od veka odoleva vremenu. U takvom impozantnom okruženju se tokom letnjih meseci održavaju koncerti i druga kulturna dešavanja koja okupljaju mlade i stare Novosađane i njihove goste.

J. Vukašinović

Ličnost dana: Vladislav Čupajak

Vladislav Čupajak iz Prijepolja u Novom Sadu studira na Visokoj tehničkoj školi, a često se može sresti na ulici kako svira.

– Ulica je način da promovišeš sebe, nešto i zaradiš i dobro se osećaš tokom celog dana – smatra Vladislav. – U suštini, meni je sve to reklama jer više bih voleo da ima klubova u kojima se svira yipsi yez ili latino muzika pa bih tu možda nešto mogao probati. Ovako, svakodnevica je na ulici.

Nije završio Muzičku školu, niti Akademiju, samouk je, a priča je krenula jednog leta.

– Prijatelj i ja odlučili smo da odemo u Budvu na more i za pet dana potrošili sve pare – priča s osmehom. – Srećom, poneli smo gitare pa smo ostali tri meseca, i tako naredne tri godine po tri meseca.

Vladislav svima koji vole da sviraju, a imaju tremu od nastupa po lokalima, savetuje da pokušaju na ulici jer je to odličan način da se trema savlada. 

B. Pavković

Nekadašnji zabareni rukavac

Sve do 1895. godine na mestu Dunavskog parka je bila močvara – zabareni rukavac Dunava. Tek krajem 19. i početkom 20. veka, kada je započeto sređivanje tog dela Novog Sada, počinju i prvi radovi na uređenju parka.

Prvo je nasuta zemlja, formirane su staze i sađeno je drveće. Jedino je na najnižoj tački u parku ostala bara, koja je s vremenom ozidana i pretvorena u jezero.