LUKA LUKIĆ Budući sveštenik poeta

Čak je na prošlogodišnjoj akademiji povodom obeležavanja Svetog Arsenija, čije ime nosi Karlovačka bogoslovija, imao je čast da pročita svoju pesmu posvećenu tom svetitelju.

Kaže da se njegov ulazak u svet poezije desio spontano. Tokom večernjeg bogosluženja u crkvi pre dve godine posebno ga se dotakla jedna rečenica, koja ga je podstakla na stvaranje. Isprva se izražavao u prozi, a onda su počeli da se nižu i stihovi.

„Prvu pesmu napisao sam o ocu, posle su na red došle rodoljubive, ljubavne i ostale“, kaže Luka. „Nijedan žanr mi nije stran. Dugo sam skrivao da pišem poeziju. Obelodanio sam novost prvo roditeljima, nakon njih to su saznali i moji prijatelji. Trenutno sam jedini učenik Bogoslovije koji piše poeziju. Drugarima je drago zbog toga, što mi prija, a posebno mi znači podrška profesora srpskog jezika Nenada Vojvodića.“

Poeziju, kako kaže, doživljava kao medijum kroz koji iskazuje ono što oseća. Kada je reč o rodoljubivim pesmama, teži da pokaže stav o otaybini i poruči čitalačkoj publici ko smo i šta smo. Veliki broj rodoljubivih posvećen je Kosovu i Metohiji. Ističe da je to bolna tema o kojoj svakodnevno razmišlja.

„To što se dešava s Kosovom osećam kao otimanje sopstvenog dvorišta, i to me pogađa“, kaže ovaj osamnaestogodišnji mladić.“ Primetio sam da pesme s tom tematikom ostavljaju trag u celom auditorijumu, one su kao temelj koji ostaje duboko usađen u ljudskom  biću, za razliku od ljubavnih, koje, kao i samo osećanje, mogu biti prolazne, pa se i zaborave.“

Ambulanterska dužnost



Osim učenja i učestvovanja na bogosluženjima u crkvama, đaci Bogoslovije u Sremskim Karlovcima imaju i druga zaduženja i obaveze. Jedna od njih je i takozvana ambulanterska dužnost, koju, po odluci profesora, obaljaju dva bogoslova. Luka Lukić je jedan od njih. Njegova obaveza je da brine o bolesnim drugarima, za koje je osposobljena soba s deset kreveta u zgradi škole. Kada su bolesni i pod terapijom, oni su tu smešteni, a Luka i drugi bogoslov kome je to zaduženje, brinu o njima. Staraju se da uzimaju propisane lekove, vode ih kod lekara, u bolnicu...

Želja mu je da izda knjigu poezije, ali kaže da još nije vreme za to. Pesme su mu do sada objavljivane u „Žičkom blagovesniku” i patrijaršijskom listu „Zvonce”.

O tome koliko mu je značajan svet poezije u koji se otisnuo pre dve godine, govori i podatak da je na samom izmaku prošle godine u rodnoj Bajinoj Bašti organizovao humanitarno veče na kojem je čitao svoje pesme, a drugari su svirali etno-melodije. Novčani prilog sakupljen te večeri uručio je tamošnjem Centru za socijalni rad, koji ga je uputio onome kome je bio najpotrebniji. Organizacija humanitarne večeri poezije pokazuje još jednu njegovu osobinu – želju da pomaže drugima, što se sastavni deo pastirske svešteničke službe.

Planira da upiše Teološki fakultet, a da li će to biti u Beogradu ili Čikagu, za šta ima ponudu, još ne zna. Upisom Bogoslovije, kaže, ispunio je svoju želju iz detinjstva. Priznaje da ga je otac, sveštenik koji je takođe pohađao Karlovačku bogosloviju, pokušao od toga odgovoriti, znajući koliko je teško odrastanje u internatskim uslovima, ali je, videvši sinovljevu čvrstu nameru, uticao da to bude u Karlovcima jer ga je oduševio dih ovog mesta.

Z. Milosavljević