Kreativnost bračnih partnera sve izraženija
Na jučerašnji dan navršila se godina otkako je započet projekat „Bebo, dobro došla na svet”, kojim je bračnim partnerima s ličnom kartom omogućeno da ime novorođenčeta elektronski prijave već u porodilištu, te da im u roku od nedelju dana na adresu stigne sva dokumentacija.
Time je procedura znatno olakšana i ujedno smanjile gužve u matičarskim službama.
Neka od imena se ponavljaju iz godine u godinu, a po najnovijim podacima to su Sara, Petra, Mila, Jovana, Nevena, Nađa, Jana, Marija, Teodora i Lenka.
Nastavlja se i dalje moda davanja ruskih imena, kao što su Maša, Nastja i Vasja. Ima i izuzetno maštovitih roditelja i kumova, pa se među devojčicama našla i poneka Ira, Nora, Orijana, Nea, Nia, Isla, Drina, Tisa i Dorija.
Najpopularnijim među dečacima pokazala su se imena David, Mateja, Pavle, Filip, Luka, Vuk, Jovan, Stefan i Maksim, a kao retka i neobična Vid, Din, Arko, Alek, Osmar, Kozma, Vučen, Stibor i Simon.
"Većinom se roditelji unapred odluče za ime deteta pa ga već u porodilištu znaju, ali ima i sporadičnih slučajeva kad ne mogu da se dogovore", kaže šefica Sektora Gradske uprave za opšte poslove za lična stanja građana Biljana Dragin, koja već 25 godina radi u matičarskom uredu.
Prema njenim rečima, rok od 30 dana za prijavu većina roditelja ispoštuje, mada se dešava da ga neki premaše, ali za to ne snose nikakve posledice, jer su razlozi uglavnom opravdani. Nekad ne znaju proceduru ili ne stignu jer žive van Novog Sada, nikad nije razlog zanemarivanje.
Dužnost matičara je da odmah nakon tog roka obaveste Centar za socijalni rad, koji onda poziva roditelje da se jave Matičarskoj službi. Uglavnom svi žure da dobiju izvod iz matične knjige rođenih jer im treba za zdravstvenu knjižicu, za porodiljsko odsustvo ili zbog slobodnih dana koji pripadaju tatama.
Biljana Dragin napominje da nisu zabeleženi slučajevi davanja neprimerenih imena i da ne zna šta bi u tu kategoriju moglo da se uvrsti.
"Kod nas nigde u zakonu nije naveden nijedan primer koji bi se protivio moralu sredine. Možda su to neka strana imena koja na našem jeziku zvuče pogrdno", kaže Biljana Dragin.
Po rečima Biljane Dragin, odrasli dolaze da promene ime, ali ne zato što im se ne dopada, već zbog školovanja u inostranstvu ili želje da uspostave vezu sa svojim poreklom.
"U svakom slučaju, ne moraju da nam daju obrazloženja", naglašava matičarka i dodaje da svaki građanin ima pravo da i sto puta promeni ime, zakon tu nije postavio ograničenja, ako su ispunjeni ostali uslovi, ali komplikacije nastupaju kasnije jer to povlači promenu celokupne dokumentacije, zbog čega, kada to shvate, stranke odustaju. Mnogo veći je procenat onih koji vraćaju devojačko prezime posle razvoda – čak 90 odsto.
S. Milačić