Koviljčani željno turiste čekaju
Otvaranje prve Turistističke koviljske sezone (OTKOS) upriličeno je nedavno na rekonstruisanom centralnom trgu u tom prigradskom naselju.
Organizatori manifestacije su MZ “Kovilj” i Muzej Kovilja, koji je u svom porodičnom domu pre nešto više od godinu dana otvorio Petar Viđikant, ujedno i frontmen grupe “Atrakcija”, čijim je nastupom turistička sezona zvanično otvorena. U čast jednog od najpoznatijih meštana - Laze Kostića, grupa je izvela pesmu “Međ javom i med snom”.
Budući da se nalazi uz Koviljsko-petrovaradinski rit, u blizini Sremskih Karlovaca, te na auto-putu između dva najveća grada u Srbiji, Novog Sada i Beograda, uključujući bogatu istoriju, turistički potencijal Kovilja je neosporan.
Profesor fizike, odnedavno u penziji, poljoprivrednik, basista “Atrakcije”, vlasnik muzeja, koviljski hroničar, povremeno komičar i turistički vodič Petar Viđikant, pošto dobro poznaje istoriju sela, kaže da je otvaranje prve turističke sezone simbolično organozovano jer se ove godine obeležava i 180 godina od rođenja (12. februar 1841.) čuvenog Koviljčanina Laze Kostića. Naš sagovornik ističe da to naselje nadomak Novog Sada, kada je reč o seoskom turizmu, ima neverovatan potencijal, što zbog istorije, što zbog položaja samog mesta.
- Sve više ljudi dolazi vikendom, voze se čamcem po ritu, obilaze prirodu, a tu je i čuvena čarda “Na kraj sveta” i manastir, što svakako govori o neverovatnom potencijalu Kovilja - obašnjava Petar Viđikant, jedan od organizatora proslave.
- Osim toga, troje, četvoro meštana je u okviru svojih porodičnih kuća napravilo apartmane za izdavanje, a tu su i specifični prehrambeni proizvodi. Primera radi, komšinica preko puta moje kuće pravi mocarelu, slatki sir, ali i onaj s neobičmnim dodacima, poput lešnika i oraha, a za svoje proizvode nagrađena je na Poljoprivrednom sajmu, a jedan moj prijatelj pravi i dvadesetak različitih vrsta džemova.
Petar napominje da su poslednjih godina organizovani i vašari starih zanata i organske hrane, kao i već tradicionalni Božićni vašar, što svakako doprinosi turističkoj ponudi, a ne bi trebalo zaboraviti ni Koviljski muzej, koji je u svom domu otvorio naš sagovornik.
Mnogo se čime Koviljčani mogu pohvaliti. U tom selu rođen je čuveni intelektualac, doktor pravnih nauka, novinar i pesnik Laza Kostić. Ponosni su meštani na nadaleko čuveni Koviljski manastir Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila, kao i na svoj FK „Šajkaš”, jedan od najstarijih klubova u Vojvodini, a diče se i čardom „Na kraj sveta”. Meštani rado ističu i da se rode kod njih stalno vraćaju, a vožnja čamcem i netaknuta priroda Koviljsko-petrovaradinskog rita nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Osim toga, u tom kraju ne manjka urabanih legendi i mitova, budući da se meštani mogu podičiti i jednim od najstarijih klubova lažova.
Prirodne lepote, istorijske znamenitosti, uz dobre domaćine i interesantne priče, učinili su da se u Kovilju sve više razvija seoski turizam.
Iza namere da porodični dom pretvori u Muzej Kovilja, umesto u kafanu ili nešto drugo, krije se velika ljubav Petra Viđikanta prema rodnom mestu, kao i želja da sve što o svom selu zna podeli sa drugima. Taj zavičajni kutak osmislio je i podelio po oblastima, koje obuhvataju sve ono što smatra da bi o Kovilju trebalo da se zna. Posebno mesto, logično, zauzima Laza Kostić, iako je jedna prostorija posvećena i svim koviljskim velikanima, poput Stevana Pešića i drugih, a deo je namenjen i sportu, ribolovu i poljoprivredi. Osim toga, posetioci imaju priliku i da nam tom mestu saznaju nešto više o životu Koviljčana, a jedna soba posvećena je i Šajkaškom bataljonu, kao i prirodnim lepotama.
Petar ističe da je u životu veoma važan odnos prema okruženju i zemlji, a Kovilj, kaže, ima veliki potencijal. On navodi i da mu je jedan od motiva za otvaranje muzeja i želja da pokaže da je ekonomska zaleđina, odnosno velika količina obradivog zemljišta prouzrokovala neverovatne pojave.
- Kovilj je uvek bio oslonjen na zemlju, jer ima atar od 12.000 hektara na oko 5.000 stanovnika - podsetio je Viđikant. - Ljudi često pogrešno razmišljaju „šta će ti škola kad imaš zemlju”, međutim, ta zemlja je stvorila ekonomsku korist. Neko je pre sto godina imao dovoljno novca da pošalje sina da se školuje u inostranstvu, a onda je taj sin je kupio prvu fudbalsku loptu i doneo je kući, pa je osnovan prvi fudbalski klub “Šajkaš“ 1908. godine. Ne treba zaboraviti da su se u ovom delu na svega nekoliko stotina kvadratnih kilometara rodili Laza Kostić, Isidora Sekulić, Mileva Marić Ajnštajn, Svetozar Miletić, Dušan Kanazir... i ovo treba da bude mesto gde će ljudi učiti.
Povodom 180 godina od rođenja Laze Kostića, u Muzeju Kovilja, koji se nalazi u ulici nazvanoj po tom čuvenom intelektualcu, doktoru pravnih nauka, novinaru i pesniku, otvorena je samostalna izložba nekadašnjeg “Dnevnikovog” fotoreportera Martina Candira. Postavka obuhvata oko 150 dela s motivima Kovilja, a po rečima autora podeljena je u nekoliko segmenata, te je deo simbolično nazvan “Santa Maria dela Salute”, posvećen upravo Lazi Kostiću.
- Sve više ljudi dolazi vikendom, voze se čamcem po ritu, obilaze prirodu, a tu je i čuvena čarda “Na kraj sveta” i manastir, što svakako govori o neverovatnom potencijalu Kovilja - obašnjava Petar Viđikant, jedan od organizatora proslave.
J. Vukašinović