Kod „Žeželja” „pao” som od 2,5 metra!
San svakog pecaroša – som od čitava 2,5 metra i 105 kilograma, upecao je u četvrtak Novosađanin Predrag Radosavljev, i to u blizini „Žeželjevog” mosta, a ribu je izvukao na Oficirac.
Tog kapitalca, koji izgleda kao neman iz naučne fantastike, Predrag je upecao iz čamca pecaljkom, te je to najveći som u poslednje pola veka ulovljen na štap u novosadskom delu Dunava.
„Dvadeset godina sam ga čekao i dočekao!“, srećan je Peđa, koji, kaže, peca 365 dana u godini.
„Imao sam ga i ranije na pecaljki, ali je uvek odlazio u armaturu mosta i, pošto je jak, uspevao je da pobegne. Ovog puta, sreća, krenuo je nizvodno gde nema armature i ispunio mi se san.“
Sa svojih četrdeset godina, Predrag već ima tridesetak godina ribolovačkog staža. To dugogodišnje iskustvo mu je i pomoglo da se dočepa nesvakidašnjeg trofeja pa, kaže, nije paničio, iako je bilo „gusto”. Som se, dodaje naš sagovornik, dosta petljao i štap mu je bio na granici pucanja, ali je varalica bila dobro zakačena u uglu usta, te je Predrag uspeo da ga izvuče iz vode u čamac, zahvaljujući i pomoći kolega koji rade na mostu. Soma će, kaže, ostaviti sebi. Glavu će verovatno preparirati, kao trofej, a ostatak će razdeliti. Radosavljev je član Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran 1953” iz Petrovaradina, a trofejnog soma koji mu je doneo slavu upecao je na štap akcije 100 gr, s mašinicom veličine 4.000, na strunu debljine 0,20 i predvezom od najlona debljine 0,40 i glavinjarom. U blizini „Žeželjevog” mosta, gde je ulovljen kapitalac, Peđa svakodnevno peca već 20 godina, a njegov kolega pecaroš i predsednik Udruženja „Šaran 1953” Jovan Eror kaže da je taj teo Dunava ispod Petrovaradinske tvrđave inače bogat somovima te da je poznat kao „Srpski Ebro” (španska reka bogata tom vrstom ribe).
„Poznajem taj deo kao svoj yep, svaki kamen i svaku rupu, i garantujem da tu ima i smova težih od 200 kilograma“, uverava i Predrag Radosavljev.
„Tu je Dunav najdublji, ima dovoljno prepreka i bele ribe, savršeno za somove.“
D. Ristić
Foto: Milica Ocić (U SR „Šaran 1953”)