Код „Жежеља” „пао” сом од 2,5 метра!

Тог капиталца, који изгледа као неман из научне фантастике, Предраг је упецао из чамца пецаљком, те је то највећи сом у последње пола века уловљен на штап у новосадском делу Дунава.

„Двадесет година сам га чекао и дочекао!“, срећан је Пеђа, који, каже, пеца 365 дана у години.

„Имао сам га и раније на пецаљки, али је увек одлазио у арматуру моста и, пошто је јак, успевао је да побегне. Овог пута, срећа, кренуо је низводно где нема арматуре и испунио ми се сан.“

Са својих четрдесет година, Предраг већ има тридесетак година риболовачког стажа. То дугогодишње искуство му је и помогло да се дочепа несвакидашњег трофеја па, каже, није паничио, иако је било „густо”. Сом се, додаје наш саговорник, доста петљао и штап му је био на граници пуцања, али је варалица била добро закачена у углу уста, те је Предраг успео да га извуче из воде у чамац, захваљујући и помоћи колега који раде на мосту. Сома ће, каже, оставити себи. Главу ће вероватно препарирати, као трофеј, а остатак ће разделити. Радосављев је члан Удружења спортских риболоваца „Шаран 1953” из Петроварадина, а трофејног сома који му је донео славу упецао је на штап акције 100 гр, с машиницом величине 4.000, на струну дебљине 0,20 и предвезом од најлона дебљине 0,40 и главињаром. У близини „Жежељевог” моста, где је уловљен капиталац, Пеђа свакодневно пеца већ 20 година, а његов колега пецарош и председник Удружења „Шаран 1953” Јован Ерор каже да је тај тео Дунава испод Петроварадинске тврђаве иначе богат сомовима те да је познат као „Српски Ебро” (шпанска река богата том врстом рибе).

„Познајем тај део као свој yеp, сваки камен и сваку рупу, и гарантујем да ту има и смова тежих од 200 килограма“, уверава и Предраг Радосављев.

„Ту је Дунав најдубљи, има довољно препрека и беле рибе, савршено за сомове.“

Д. Ристић

Фото: Милица Оцић (У СР „Шаран 1953”)