Ko je prvi prvi terao auto ulicama grada?

Automobil je pripadao mladom Stevanu Adamoviću, budućem gradonačelniku i predsedniku Advokatske komore. Drugi novosadski automobil je vozio veliki župan Matković, a treći je veleposednik Lazar Dunđerski kupio za sinove.  Ipak, u literaturi i periodici mogu se pronaći različite informacije ko je i kada u Novom Sadu posedovao prvi auto. Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev u novosadskom listu “Dan” je 11. oktobra 1935. objavljeno da se prvi auto marke nekarsum na novosadskim ulicama pojavio 1909. godine i da je vlasnik bio Vladimir Stefanović koji ga je kupio u Nemačkoj, po ceni od 26.000 kruna. Međutim, višegodišnji radnik Muzeja Novog Sada i vrsni poznavalac istorije grada Živko Marković 15. maja 1963. godine za “Dnevnik” je izjavio da je prvi automobil stigao u Novi Sad 1892. godine i da je bio marke „de dion boutun“.

- Marković je naveo da je vlasnik automobila bio Stevan Adamović, koji ga je, zbog položenog advokatskog ispita, dobio na poklon od svoje bake Marte Kondoroši koja ga je kupila na Pariskoj izložbi 1892. godine i platila ga 6.000 franaka - kaže Đurđev.

Zaista, ta godina se često sreće u literaturi. Međutim, inženjer Nišević je prilikom istraživanja u dokumentu iz 1905. godine, u kom su gradske vlasti, po naredbi Ministarstva odbrane mađarske monarhije, popisivale automobile, kamione, mehanizaciju za puteve, plugove i parne valjke na teritoriji lokalne opštine, pronašao da postoji samo jedan automobil, u vlasništvu Ištvana (Stevana) Adamovića, sa mestom stanovanja u Grčkoškolskoj ulici 3.

- Automobil je zaista bio marke de dion boutun, tip „voiturette“, benzinac, 4, 5 konjskih snaga i imao je tri mesta za putnike – kaže Đurđev. - Nišević je smatrao, na osnovu tehničkih karakteristika i vidljivih detalja sa sačuvane fotografije, kao što je karoserija, oblik blatobrana, nogostupa, radijatora, hladnjaka, zadnje glavčine i ručice menjača, da se radi o automobilu de dion bouton, tipu G, i to jednom od prvih modela proizvedenih 1899. godine. Zbog toga se može zaključiti da je prvi automobil u Srpsku Atinu mogao da dođe samo posle 1899. godine, jer je Pariska izložba održana 1900., a ne 1892. godine kako je tvrdio Živko Marković.

Mnogo više podataka je prikupljano i sačuvano o vozilima nakon oslobođenja 1918. godine. Vojska je od gradonačelnika Jovana Živojnovića 8. februara 1919. godine tražila da se sve kupovine i prenosi vlasništva nad automobilima tokom rata moraju proglasati nevažećim, odnosno da u tom periodu nije moglo biti privatnih vozila. Samo u slučaju da je vlasnik kod sebe imao originalan račun od fabrike u kojoj je kupio kola uručivana je posebna pismena dozvola, a civilne vlasti su izdavale registarski broj.

Kvar zaustavio vožnju

Kada se Stevan Adamović kandidovao u šidskom srezu za poslanika u Hrvtskom saboru u okviru kampanje se po okolnim selima vozao svojim automobilom, što ipak nije naišlo na pozitivnu reakciju naroda. Kada su mu se kola pokvarila tokom povratka iz Šida dopremljena su vozom u Novi Sad. Međutim, kako u to vreme nije bilo automehaničara, a verovatno ni delova vozilo je tri godine stajalo pokvareno dok nije prodato u Beograd.

- Prema zabelešci gradonačelnika Živojnovića od 18. februara 1919. godine na teritoriji Novog Sada postojala su dva privatna putnička automobila i bila su svojina Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju -  pojašnjava Đurđev. -Već 1920. godine zavedeno je da je Oldrih Bakovski, vlasnik Trgovačkog društva “Balkan”, posedovao deset automobila i mašinska kola bez motora, koji nisu ratni plen već privatno vlasništvo. Automobili su bili različitih marki: po dva laurin klementa, valtera i študebejkera i po jedan fiat, marta, prat, graf i štift.

Dve godine kasnije štab Somborskog vojnog okruga je dopisom zatražio od gradonačelnika Novog Sada da napravi spisak vlasnika i marki vozila koji je bio ažuriran na tri meseca. U spisku su pobrojani građani ali i Srpska zadružna banka, Varoško jodno kupatilo, Građevinska direkcija, Prvi novosadski mlin na valjke DD i najrazličitiji modeli automobila: ford, puh, laurin klement, fiat, bentz... Spisak je dragocen za istoričare jer pruža detaljniji uvid u automobilizma i društvene odnose u gradu ali je i dokaz da su Novosađani i te kako pratili trendove i pokušavali da uhvate korak sa ostatkom Evrope.

S. Kovač