Karlovčanka odbojku zamenila bokserskim rukavicama i ringom
Karlovčanka Olja Kljajić jedna je od malobrojnih srpskih profesionalnih bokserki, koja ruši stereotipe da je boks „muški“ sport, ali i da, ako se već neka od predstavnica nežnijeg pola odvaži i bavi njime, neizostavno mora biti nabildovana i muškobanjasta.
Ova tridestogodišnjakinja nije ništa od toga, naprotiv, reč je o vrlo ženstvenoj devojci koja samo voli ring i bokserske rukavice.
U svet boksa moglo bi se reći da je ušla sticajem okolnosti nakon višegodišnjeg treniranja odbojke u karlovačkom ženskom odbojkaškom klubu „Partizan“, i kratko vreme u Novom Sadu, ali je njen uspon u ovoj borilačkoj disciplini išao vrtoglavom brzinom tako da je za dve godine uplovila u profesionalne vode. Upitate li je kako je odlučila da sa bavi boksom sa smeškom će vam odgovoriti da je to učinila kada ju je momak ostavio, ali i da u tome možada ima udela i to što joj i deda bio bokser.
-Odbojku sam dugi niz godina igrala – objašnjava Olja Kljajić. – Počela sam da treniram kada sam bila peti razred osnovne škole i to kod doajena karlovačke odbojke Srđe Ilića. Čak sam uz Vesnu Stanić Seder radila i sa decom nekoliko godina i to vreme mi je ostalo u najlepšem sećanju. Boks sam sve to vreme volela, ali ne i trenirala. Počela sam u maju 2017. godine da boksujem rekreativno u klubu kod Miroslava Pagonisa i ispostavilo se da mi odlično ide za rukom. Brzo sam napredovala i za godinu mnogo postigla. Imam brz rad ruku i udarac koji po jačini ne zaostaje za udarcem muškog boksera.
Iako je iza nje svega dve godine bavljenja boksom, odlučila je da se okuša u profesionalnim internacionalnim mečevima. Mnogi su joj rekli da je to vrlo hrabra odluka budući da nema takmičarskog iskustva, ali želeći da dokaže da talenat i upornost mogu da daju rezultate, nije se pokolebala. Uz pomoć menadžera Aleksandra Jankovića iz Novog Sada i Mirka Skoka iz Nemačke do sada je imala tri meča u Austriji i Nemačkoj. Dva je izgubila, ali joj se kod trećeg posrećilo i odnela je pobedu, a uskoro je očekuje i četvrti.
-Ne bojim se ringa, ali se bojim vage – sa smeškom će Olja Kljajić. – Kada je u pitanju propisana težina, nema gledanja kroz prste. Ako se ne uklapaš u normative, nema meča dok to vaga ne dozvoli. Treniram svakodnevno po sat, a kada se pripremam za meč onda duže i češće. Nemam ličnog trenera. Miroslav Pagonis mi pomaže koliko može. Sparing treninge radim sa muškarcima. Oni znaju da mi se izvinjavaju zbog nekih udaraca, a ja im kažem da nema potrebe za tim jer nismo na baletu.
Kaže da su joj se roditelji sada već malo privikli na to čime se bavi. Majka je to prihvatila brže i lakše nego otac. Na poslu, a radi kao prodavac u IQOS-u u „Promenadi“ i neki od poznanika znaju da boksuje i to profesionalno, ali šira javnost ne. Naglašava da to radi jer voli sport i ono što on pruža - priliku za upoznavanje ljudi i druženje. S mnogima koje je upoznala na boksu je u prijateljskim odnosima. Zbog svega toga, tvrdi, dok bude mogla, ići će napred.
Zorica Milosavljević