Karlovački „Beli vukovi“ čuvaju duh srednjovekovne Srbije
Park ispred zgrade Bogoslovskog internata na Trgu patrijarha Brankovića na dva dana u septembru biće mesto na kojem će Karlovčani i posetioci Sremskih Karlovca moći da osete duh srednjovekovne Srbije zahvaljujući manifestaciji „Viteški dani u Sremskim Karlovcima”, koju organizuje tamošnje Udruženje za očuvanje tradicije i kulture „Beli vukovi”.
Po rečima jednog od osnivača i predsednika „Belih vukova” Nemanje Apatovića, biće to svojevrsna prezentacija srpske kulture i tradicije od 10. do 14. veka.
Publika će moći da vidi kako su se u to doba odevale žene i muškarci, kojim zanatima su se bavili, kakvu muziku slušali. Moći će da gledaju prave viteške borbe i streličarstvo.
Tokom tog dvodnevnog festivala biće priređene radionice slikarstva i kaligrafije. Kako kaže Apatović, zamisao je da prvog dana, pojavljivanjem na više mesta u centru Karlovaca, učesnici manifestacije privuku pažnju posetilaca i navedu ih da dođu na Trg patrijarha Brankovića, gde će biti dva velika šatora – jedan u istočnoevropskom stilu, a drugi u zapadnoevropskom, i sutradan tokom celog dana bliže se upoznaju s tim periodom srpske istorije.
– „Beli vukovi” su nastali 2016. godine, a na ideju da osnujemo udruženje nas nekoliko zaljubljenika u istoriju i srednji vek došlo je nakon posete festivalu viteške kulture „Despot Stefan Lazarević” kod manastira Manasije, poznatom kao „Džast aut” – kaže Nemanja Apatović. – Bilo je to prvo udruženje tog tipa na severu Srbije. Godinu kasnije obišli smo 17 festivala u zemlji i inostranstvu, na nekoliko njih smo učestvovali, a pojedine, zajedno s najvećim udruženjem među nama, „Beli orlovi” iz Beograda, i organizovali. Lane nam se pridružilo nekoliko umetnika, pa smo svoje delovanje proširili i na umetnost.
Članovi, za sada njih 18, uglavnom su iz Sremskih Karlovaca.
Nemanjino zanimanje za srednji vek u istoriji civilizacije traje od malih nogu, ali poslednju deceniju se posvetio izučavanju tog perioda, otkrivanju starih običaja, verovanja, slovenske i srpske mitologije.
Kako kaže, u pitanju je neiscrpno bogatstvo o kojem ne znamo dovoljno, pogotovo o 10. veku, što je u fokusu interesovanja članstva Udruženja, među kojima ima i istoričara i arheologa. Dokaz o tome koliko se studiozno pristupa istraživanju je i podatak da se u izradi predmeta i oružja koje su srednjovekovni ljudi upotrebljavali koriste tradicionalne metode i materijali.
– Osim rekonstrukcije i oživljavanja istorije, običaja, narodnih verovanja, mitova i legendi, mi se bavimo i učenjem starih zanata i drugih veština – ističe Apatović. – Kujemo mačeve, pravimo oklope, šijemo odeću ručno i tkamo pojaseve. Izučavamo i više stilova borilačkih veština, ali i streličarstvo, baratanje kopljem, bacanje sekire i slično. Pokušavamo, zapravo, da rekonstruišemo istoriju na taj način i pri tom sarađujemo s muzejima, crkvama, manastirima... U isto vreme osvešćujemo narod i bavimo se viteštvom.
Viteštvo je za Nemanju spoj lepog i korisnog. Osim istraživanja, koje za njega predstavlja izazov, ono je ujedno i izvor prihoda.
Z. Milosavljević