Kaćki ogranak Gradske biblioteke raspolaže sa preko 17.500 naslova

Čak je neko vreme imala i pokretnu biblioteku, koja je „odlazila” po raznim selima i nudila ljudima mogućnost da čitaju, iako nemaju svoju kuću knjiga. 

– Kod nas u Kaću je prvo počela da radi zajednička biblioteka – školska i gradska – u centru, kada su deo fonda popunjavali naši radnici iz Gradske biblioteke, a drugi deo zaposleni u školi – priča Milka Orlandić. – Kasnije, kako se škola širila i broj učenika povećavao, ali i donošenjem zakona 1974. godine, po kojem svaka škola treba da ima ličnu biblioteku, fond se podelio, te se školski deo preselio u školu, a ono što je ostalo za širu čitalačku publiku, pripalo je Gradskoj biblioteci. Od 1977. godine svečano počinje da radi ogranak Narodne biblioteke „Đura Jakšić”, koji sada nosi naziv ogranak Gradske biblioteke. 

Ogranak ima u različitim periodima različit broj članova, a raspolaže s više od 17.500 naslova. Fond je podeljen na dečji deo i deo za odrasle, kojem pripada i referalni kutak. Tu se nalaze knjige koje se mogu koristiti samo u prostorijama biblioteke, a potrebne stranice je moguće izneti u formatu foto-kopija.

– Nekada su se među članove ubrajali samo mlađi žitelji Kaća i populacija od 50 do 70 godina, međutim, poslednjih godina je primećen i priliv novih članova od 30 godina – ponosno će naša sagovornica. – Stoga imamo štiva za malu decu, od knjiga „žvakalica”, pa do naučnih spisa koji su neophodni studentima i istraživačima. Imamo i školsku lektiru, ali u manjem broju jer ipak i u školi imaju svoju biblioteku. Nekada je u Kaću fond bio dosta slab, ali se u poslednjih 15 godina zaista radi na dodavanju novih publikacija i knjiga. Trudimo se da pratimo trendove – koji su to najčitaniji aktuelni naslovi, ali i šta je to što naši čitaoci žele, te i da dobijemo dela koja su u koraku s potražnjom.

Iz dugog iskustva može da kaže da se nekada više čitala „blaža” literatura, a dosta se čitalo i o poljoprivredi, dok je danas sve to drugačije. Sada su traženije teme koje se vezuju za pronalaženje smisla života: od popularne psihologije, sociologije i filozofije života do ekologije.

– Osim toga, čita se dosta i beletristike, zatim knjige koje sadrže  političke teme, kriminal, ljubavni ili dramski deo, to je uvek čitano – priseća se naša sagovornica. – U Kaću se dosta čitaju Elena Ferante, Fredrik Bakman, ali imamo i dosta drugih kvalitetnih pisaca koje bih lično preporučila, poput Vladimira Kecmanovića, Dejana Stojiljkovića, Marije Jovanović... U potrazi za kvalitetnim piscima, naišla sam i na ime Edi Saša Đorđević.

Nagrada za zmijanski vez

Po rečima bibliotekarke Milke Orlandić, ogranak ima odličnu saradnju s lokalnom zajednicom te se, osim književnih i pesničkih druženja, organizuju kolektivne posete dece, radionice, predavanja, izložbe, škola veza i slično... Tako je s decom praktikovala i stare zanate, radeći vez. Počeli su od najprostijih i najjednostavnijih, da bi posle došli do zmijanskog veza, koji je UNESKO zaštitio kao jednu od nematerijalnih vrednosti. Učestvovali su i na jednoj međunarodnoj dečjoj manifestaciji u vezenju i dobili prvu nagradu.

Kako kaže naša sagovornica, radi kao bibliotekarka punih 26 godina, a ranije nije bilo interneta i ekspanzije savremenih informacionih tehnologija, ali se knjiga oduvek čitala. Kada je počelo korišćenje modernih tehnologija, najteže je bilo privući mlađu publiku, naviknutu da dobije sve „instant” i na dlanu.

– Nemaju taj deo istraživačkog duha, te knjigu ne doživljavaju kao  relevantan izvor, ali se u poslednje vreme primećuje da se ipak vraćaju knjizi, bez obzira na sve internet strane, jednostavno – vole da osete papir u ruci – rekla je bibliotekarka. – Mogu ljudi da koriste razne moderne tehnologije, ali knjiga je knjiga. Devedesetih godina prošlog veka bio je vidljiv pad čitanja, međutim, u poslednjih pet godina se čitalačka publika masovno vraća. Ove godine smo šest meseci bili zatvoreni, od marta do avgusta, ali ne zbog korone, već zbog renoviranja celog objekta, i tada je bio zaista vidljiv nedostatak biblioteke. Bez obzira na to što su ljudi imali internet i sve druge usluge, nisu mogli da dođu do onoga što njima treba, a to je knjiga. Falio im je odlazak u biblioteku, traženje kvalitetnog štiva za sebe i sam taj kontakt s koricama. Ali IT sektor sve više uzima maha, stoga se i mi moramo prilagoditi savremenim tehnikama, te smo počeli da učimo naše korisnike da koriste savremenije načine usluge.

Kako je objasnila Milka Orlandić, to znači da im otvaraju nove mogućnosti pretraživanja bibliotekarskih centralnih kataloga, te već unapred mogu da odaberu koje knjige bi voleli da pročitaju. Ogranak ima kompjuter za korisnike s pristupom internetu.

I. Bakmaz

Foto: V. Fifa

Projekat „Razglednica prigradskih naselja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac