Jezik naš nasušni
Iza nas je još jedan Dan maternjeg jezika, koji je Biblioteka Filozofskog fakulteta obeležila priredivši onlajn izložbu posvećenu Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, kako bismo se podsetili pravila ili korigovali uvrežena mišljenja stečena tokom života i školovanja: značajan je onaj koji znači, a ne kojeg ima mnogo, ispravno je reći žleb i klešta, umesto žljeb i klješta, osoba koja ne jede meso biće vegetarijanac, a ne vegeterijanac, zasladićemo se bombonom umesto bonbonom, napad je eventualno bio vandalski, a ne vandalistički...
Gotovo da nema društva u kojem se neće zapodenuti žučna rasprava o tome kako se šta kaže i svako će pojedinačno nabrojati bar pet-šest primera od kojih im se diže kosa na glavi. Neke će izbaciti iz takta kad pročitaju „neznam”, „jel” umesto „jer” ili već izlizano „čak štaviše”, drugi će se buniti kad lektor prepravi reč „u krug” na „ukrug”, misleći na kretanje uokolo, a treći će odbijati da prihvate oblik „ginekološkinja”, skrećući potom razgovor na temu rodne ravnopravnosti. A jedno je tačno: jezik je živa kategorija koja se menja s potrebama društva. Setimo se samo zgodnog primera iz Vukovog Rječnika: apstraktna imenica „nagon” nekad je označavala teranje stoke ka Savi da bi se prodala u Austriji.
Slađana Milačić