Jedinstvena kreativna radionica Slikaj i cirkaj

Tako su Aleksandra Conić i Sofija Simić, rodom Subotičanke, sa prebivalištima u različitim gradovima, odlučile da svoju radionicu „Slikaj i cirkaj“ pretvore u putujući karavan štafelaja i boja, često se odlučujući za najveći grad u pokrajini.

Možda bi drugo ime radionice moglo biti i „Na pola puta“. Kako god je imenovale, ma u kom prostoru do perfekcije organizovani dvočasovni skupovi i do četrdesetak ljudi, nikada preko tog broja, zbog želje za maksimalnom posvećenošću svakom ponaosob, uvek su nagrađene najvišom ocenom od onih koji su osetili atmosferu i duh stvaranja uz njih.

Važno je reći da se mnogi vraćaju čaroliji slikanja po Aleksandrinom i Sofijinom receptu, opušteno, uz osmeh i po koji gutljaj dobrog vina, čaja, šta ko voli.

– Nedavno smo proslavile drugi rođendan, što obećava da ćemo trajati. Nije samo ideja presudna za opstanak, već i dobra podela radnih zadataka. Da se zna ko je zadužen za nabavku materijala, ugovaranje prostora, a ko će sa osmehom ohrabrivati katkad nesigurne početnike – kaže Aleksandra, više no dobra u komunikaciji sa ljudima.

Tematski orijentisana, od susreta do susreta sa novim idejama, od Pikasa, uvek nepresušnim izvorom inspiracije za improvizaciju, Van Goga, od „Zvezdane noći“, Fridinog autoportreta, „Vriska“, sve do trenutno aktuelnih platnenih vrata ukrašenih Novogodišnjim venčićima, radionica je čudesni vid oslobađanja od stresa, posebno u doba pandemije koronavirusa, a dodatno, radovi nastali na druženju ostaju autoru kao uspomena, možda čak dar dragoj osobi.

– Neretko nam se prijavljuju parovi, majke i ćerke, rečju, srodne duše, uglavnom amateri koji žele da osete četkicu u ruci, da eksperimentišu. Svojevrsna je to igra bojama, prožeta muzikom za opuštanje. Uzimajući u obzir vreme u kojem živimo, proširile smo rad i na onlajn radionice – dodaje Sofija, jednako važna karika na putu do uspeha prve radionice ovakvog sadržaja kod nas.

Od knjižare do kafea ili, pak, pažljivo biranog vinskog raja, od susreta uživo, preko onlajn slikanja, do privatne radionice za uže društvo po pozivu, za ovaj vid druženja potrebna je samo popunjena prijava, koja se nalazi na njihovom sajtu.

Kreativnost u neformalnoj atmosferi je ono čemu teži ceo tim radionice „Slikaj i cirkaj“.

Nisu samo Aleksandra i Sofija zaslužne za to što je radionica „SiC“, kako je skraćeno predstavljaju, uprkos nedoumicama i strepnjama, živi. Tu su i Marina Stanić, eksterni član, duhom najmlađa, instruktorka zlata vredna, koja je prva otkrilila vrata ka proširenju tima.

Isidora Tasić, poput najmanjih loptica skočica koje lete do neslućenih visina, uvek je na usluzi, ipred, uz, iza štafelaja, ma šta trebalo, svima uliva sigurnost.

Una Aleksić je drugačija od ostalih. Kritički nastrojena, surovo iskrena, uvek daje realni sud o svemu. Onaj je dragoceni član tima, glas razuma, kočnica koja ne da da se isklizne iz forme, da se nikada ne odstupi od početne ideje.

Pod geslom „nebo je granica, slikanjem grejete dušu, a cirkanjem telo i nema zime“, između dva susreta, zdušno se trude da obezbede sve što je potrebno za ispoljavanje kreativnosti po njihovom konceptu. Za svakog učesnika obezbeđuju slikarski paket, koji podrazumeva platno, akrilne boje, tacnu za boje, set četkica, najlon za zaštitu radne površine, ubrus. Misle o svemu, do najsitnijeg detalja.

I dok Sofija Simić, osnivač svojevrsnog bega od stvarnosti, instagram mag i paparaco koji beleži gotovo sve trenutke sa radionica, Aleksandra Conić, prvi instruktor „Slikaj i cirkaj“, osim što najviše slika, odgovara na sve poruke, čak i u četiri sata ujutru, što svedoči o maksimalnoj predanosti poslu, pre svega o poštovanju prema potencijalnim učesnicima radonice.

Naposletku, to je savršen spoj žena koje obećavaju dobar provod i, što je je najvažnije, obećanje uvek ispune.    

V. Hajdin