JEDANAESTOGODIŠNJI ĐORĐE MILINKOVIĆ Veliki mačevalac, pevač i bubnjar
Snovi mogu daleko da nas odvedu, najvažnije od svega je da od njih nikada ne odustajemo, iako to znači pretrpeti i neke usputne poraze ili neplanirane prepreke.
Verujući u sebe, trudimo se da ostvarimo ambicije i zacrtane ciljeve, a još fascinantnije je kada to mišljenje potiče od jedanaestogodišnjeg dečaka Đorđa Milinkovića, čija je ambicija da jednog dana bude pravi školovani mačevalac jer je mačevanje sport koji ga najviše pokreće.
– Kada sam imao četiri godine, voleo sam da vučem grane u Železničkom parku i s njima izvodim svakakve akrobacije – kazao je Đorđe. – U jednom trenutku me je takvo igranje podsetilo na mačevanje, te sam silno poželeo da počnem da treniram mačevanje. Roditelji su mislili da taj sport kod nas nije zastupljen, ali smo baka i ja proverili informacije preko interneta i našli dva kluba, pa sam od svoje pete godine krenuo u „Mačevi i maske”.
Po njegovim rečima, i kada pretrpi poraz, uvek ide napred, nastavljajući još upornije i istrajnije u nameri da bude sve bolji, a nada se, jednog dana i najbolji mačevalac. Zato već šest godina vredno trenira da bi bio spreman da ostvari svoje želje.
– Postoje još dve discipline osim mača: floret i sablja te, iako mi je polazna osnova mačevanje, već duže razmišljam o sablji. Stoga planiram sledeće sezone polako da počnem da uvodim i sablju, kao drugu veštinu u mačevanju kao borbi – kaže naš sagovornik. – Dosta njih mi je reklo da imam predispozicije za to: moja brzina u maču je inače veoma dobra za sablju, a imam i jačinu koja mi je potrebna za nju. Ali mačevanje predstavlja moju veliku strast, koje ne mislim da se odričem.
Najbolji scenski nastup
Osim što je uspešan u sportu, talentovan svirački, ima i sve petice u školi. Pored svega, Đorđe se odlično snašao i u prvom solo pevačkom nastupu. Pre tri godine, organizovano je „družiciranje”, odnosno pevanje dečjih pesama onlajn.
Bilo je više formi glasanja, a prvih šest je prolazilo na takozvano baraž glasanje. Đorđe je prvi prošao u onlajn glasanju, a kada je nastupao u Sinagogi 2015. godine, dobio je nagradu za najbolji scenski nastup.
Većinom se takmičio u Srbiji, prvak je Vojvodine u dve kategorije, a što se tiče inostranstva, do sada je bio u Hrvatskoj, gde je u mlađim kategorijama osvojio srebro.
– Na Državnom prvenstvu sam učestvovao četiri sezone, do sada u B – pionirskoj kategoriji, jer je C-kategorija, kojoj sam pripadao, u međuvremenu ukinuta, pošto nema rang-liste za nju – kaže Milinković. – Krajem maja je bilo Državno takmičenje i zauzeo sam drugo mesto, a to me je poguralo da budem drugi na mačevalačkoj rang-listi Srbije. Sada sam već i u starijoj A-kategoriji, gde sam u međuvremenu postigao dobre rezutate, o čemu svedoči i šesto mesto na rang-listi. Uglavnom, zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima.
Osim mačevanja, Đorđe je pre tri godine počeo da peva u horu „Bajićevi slavuji” Muzičke škole „Isidor Bajić”. S njim je nastupao u operi „Šumska kraljica”, zatim i u italijanskoj operi „Toska” koja se prikazivala u Srpskom narodnom pozorištu, a uskoro ga očekuje i nastup u „Boemima”. Prvi put se oprobao i u mjuziklu „Devojčica sa šibicama”, što mu je takođe bilo inspirativno iskustvo.
– Od ove školske godine sam se upisao na udaraljski odsek Muzičke škole da bih se usavršio u sviranju bubnjeva i ostalih udaraljki, poput doboša i ksilofona – navodi Đorđe, i dodaje da ima dva drugara koji sviraju gitaru, a pošto je on bubnjar, traže basistu u nameri da osnuju bend.
I. Mikloši
