Izložba „Stara dobra pisaća mašina“ u Muzeju na Tvrđavi
Upravo kada pomislite da ste čuli za sve poslove i hobije i da ne postoji nešto za šta niste znali u smislu čime čovek može da se bavi, pojavi se izvesni Endre Halas, ni manje ni više, kolekcionar pisaćih mašina. Nesvakidašnja priča pre nekoliko dana dobila je i lepši epilog.
Naime, u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi 24. avgusta otvorena je izložba „Stara dobra pisaća mašina“, čije su autorke muzejska savetnica Divna Gačić i kustoskinja Marijana Ratkelić Lazić.
" Moje interesovanje za pisaće mašine počelo je 1996. godine u jednoj antikvarnici na Tošinom bunaru na Novom Beogradu – seća se Halas. – Tamo sam video pisaću mašinu „Adler 25“ i to je bila ljubav na prvi pogled. Bukvalno sam se zaljubio u jedan predmet star 100 godina i verovatno se pojavila nostalgija za tim starim crnim stvarima, koja me je grozničavo zahvatila i odmah sam krenuo u potragu za drugim primercima iz tih vremena. Ujedno sam izučavao njihovu istoriju, a kada sam se uverio da ne postoji još neko ko se time bavi, to je postalo neka vrsta kolekcionarstva."
Odabrani eksponati iz bogate i vredne kolekcije Endrea Halasa, koja sadrži više od 500 pisaćih mašina, kao i nekoliko jedinstvenih primeraka iz zbirke Muzeja grada Novog Sada, našli su se u okviru ove jedinstvene postavke. Različitih su proizvođača i modela, počev od najstarih s kraja 19. stoleća, pa sve do onih proizvedenih u nekadašnjoj Jugoslaviji iz druge polovine 20. veka.
" Ljudi se obično pitaju gde sve to držim – nastavlja priču Halas. – Sećam se da je u nekim vremenima mašina bilo svuda, osim u kuhinji. Inače, bilo ih je po hodnicima, sobama, ispod kreveta, iznad ormara, u ormarima, skladištima... To je jednosavno virus koji uđe u čoveka, srećom, pozitivno je, nije bolest. Nekada trošim skoro do zadnje pare, ostavljam samo za porodicu, a sve ostalo dajem za tu pasiju."
Kao što je on kod nas jedini kolekcionar pisaćih mašina, tako je ovo prva takva izložba, kakvu nijedan muzej u Srbiji nije predstavio. Tu činjenicu u delo su sprovele dve autorke izložbe.
“ Kao što obično biva, sve je počelo slučajno – o tome odakle je potekla ideja o izložbi priča jedna od autorki muzejska savetnica Divna Gačić. – Zajednička prijateljica spomenula je lepu kolekciju pisaćih mašina, koju ima Endre Halas, a želi da izlaže. Stupivši u kontakt s njim, uverila sam se u to, ali kao arheolog ništa nisam znala o pisaćim mašinama. Malo sam istražila i o svakoj od tih, koje su se našle u izboru, napravila kratak istorijat. Predložila sam koleginici Marijani, koja je kustos za kulurnu istoriju, da sve uradimo zajedno, jer ona ima više iskustva u toj temi, a imala je i svoju zanimljivu izložbu „Zapisano se duže pamti“.”
U inostranstvu ih ima, svesna je Divna Gačić, ali upravo saznanje da to kod nas još niko nije uradio, istraživački duh je jednog arheologa privukao na put do ostvarenja tako unikatne izložbe.
Izložba je otvorena do 24. oktobra. Oni koji je posete u toku naredna dva meseca, kroz ovaj svojevrsni vremeplov, istina, neće se kretati kao posetioci prilikom otvaranja izložbe, uz zvukove kompozicije „Plavi tango“ Liroja Andersona, koji je ovu melodiju komponovao očaran zvukom pisaćih mašina, ali imaju priliku da na jednom mestu pogledaju više od 40 pisaćih mašina marke „Remington“, „Smit Premier“, „L.C. Smit“, „Daktil“, „Adler“, „Mignon“, „Andervud“, „Hemond“, „Mercedes“ i druge, kao i marke proizvedene na području nekadašnje Jugoslavije – „Sava“, „Unis“, „Biser“... Uz takav doživljaj, takođe imaju priliku da saznaju kako je tekao razvoj i usavršavanje pisaćih mašina, ko su bili prvi konstruktori, ko je sve od poznatih ličnosti koristio prve pisaće mašine, kako su se one menjale kroz istoriju i koje je doba zlatno doba razvoja pisaćih mašina.
Neprolazne vrednosti ovih uspomena, osim muzeja i antikvarnica, danas uglavnom prepoznaju pojedinci, ljubitelji starina.
- Bez obzira na to što njihove masovne proizvodnje odavno nema i što živimo u vreme nezaustavljivog tehnološkog razvoja, „stara dobra pisaća mašina“ ponovo sve više dobija na značaju – objašnjava autorka Divna Gačić. - Neprestano usavršavanje i stalno praćenje tehničko-tehnoloških inovacija i dostignuća, dovelo je do toga da se na tržištu pronalaze nove i nove marke pisaćih mašina, te se čini se da su upravo one zatvorile put lepom pisanju a otvorile vrata računarima. No, to je već druga priča.
B. Pavković