Iz Novog Sada krenula 12. međunarodna regata Voda Vojvodine

Novinarske ekipe, ali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktor “Voda Vojvodine” Srđan Kružević, tokom jednostane plovidbe imali su priliku da iskuse deo onoga zbog čega se na 300 kilometara dug put odlučilo više od 300 ljudi u 81 plovilu.

- Nisam mogao da zamislim lepše prepodne u petak i dugujem zahvalnost Srđanu Kruževiću i njegovoj ekipi „Voda Vojvodine” na pozivu  da bar na jednom delu budem učesnik 12. Međunarodne regate na Dunavu i kanalskoj mreži DTD. Još jednom sam mogao da se uverim u lepotu našeg grada s reke, ali u sve one izazove s kojima se suočavamo i u ono šta bi  trebalo da popravljamo da bismo bili još bliži Dunavu, da ga razumemo bolje i čuvamo još više - izjavio je Vučević, nakon što su zvaničnici i novinari na prevodnici ispratili regataše na njihovoj plovidbi ka Bačkom Petrovcu.

Vučević je pozvao da se o tome ne priča “u nekim jeftinim parolama“, nego da se zaista odnosimo prema prirodi na način na koji zaslužuje.

- Čovek ne može da pobedi prirodu, čovek mora da živi sa prirodom. Život sa prirodom ne znači da zaustavljate razvoj, da zaustavljate investicije, da zaustavljate gradnju, već sve to mora da bude jedinstveno sinhronizovano, uklopljeno, da to budu dve grane jednog stabla: i ekologija i ekonomija - napomenuo je Miloš Vučević.

Prvi put kroz prevodnicu Bezdan

Glavni inženjer za plovidbu i organizator Regate Mirjana Živković navela je da će regata od Novog Sada, ići do Bačkog Petrovca, Ruskog Krstura, Srpskog Miletića, Sombora, Bezdana.

- Potom prvi put, posle više od 25 godina, kroz prevodnicu Bezdan koju smo remontovali, koja nije bila u funkciji dugi niz godina, izlazimo na Dunav i spuštamo se nizvodno, preko Apatina, Bogojeva, Bačke Palanke i vraćamo se 3. jula u Novi Sad - pojasnila je Živković i istakla da će regataše poslužiti lepo vreme tokom plovidbe.

Po njegovim rečima, regata nije pitanje samo avanturizma, već pitanje i privrede i ekologije, kao i turističke promocije.

- Verujem da će “Vode Vojvodine” i svi organizatori, tu je čitav niz gradova i opština koji pomažu, da ćemo pojačati kapacitete da mogu da se pojave svi oni koji su prijavljeni. Da nije samo pitanje neke slike na vodi, nego je pitanje da li imate dovoljno vezova, logističke podrške, hrane, goriva, da osigurate bezbednost putnika - dodao je novosadski gradonačelnik.

Kako je rekao novinarima, nije do sada imao priliku da brodom prođe kroz prevodnicu, koja je impozantna, s obzirom na to kada je izgrađena.

- Voleo bih da su nam reke i kanali još čistiji i uredniji. Nije to uvek pitanje para ili javno-komunalnog sektora, to je pitanje savesti i odnosa prema svojoj okolini. Da pokupimo sve što ostane iza nas, da ne ostavljamo đubre i otpad, ako smo logorovali, pecali, da to neko drugi sklanja. Čestitam “Vodama Vojvodine” što su pokazale da razumeju i širi značaj svog delokruga poslova i nadležnostida nije samo pitanje održavanja onih sistema koje održavaju, već da imaju i snažan ekonomski i turistički potnmecijal za ovaj deo Srbije, Vojvodine i opštine gde će se odvijati ova regata - zaključio je Vučević.

Direktor “Voda Vojvodine” Srđan Kružević istakao da se regata, posle dve godine pauze zbog korona virusa, ove godine nastavlja “malo neobičnije nego do sada”. On je istakao veliku saradnju s Novim Sadom i gradonačelnikom Milošem Vučevićem, koji je podržao ovaj projekat i učestvovao na otvaranju.

- Prolazimo kroz osam opština i gradova, na 300 kilometara plovnog puta. Pokušavamo da prikažemo jedan novi potencijal naše severne pokrajine kroz turizam, kroz nautiku, kroz sve ono što imaju da pruže opštine i gradovi koji su naslonjeni na našu kanalsku mrežu. Zahvalio bih se svim lokalnim samoupravama koje nam pružaju podršku kroz bogat kulturno-umetnički program, kroz besplatne sadržaj, druženja, obroke za sve regataše - rekao je Kružević.

Po njegovim rečima, na regati ove godine učestvuje 81plovilo pošto nije bilo mesta za prihvat više.

- Za sledeću godinu obećevam da će to biti drugačije. Radi se o proširenju kapaciteta mesta gde ti čamci mogu da stanu da bi to bilo bezbedno. Učestvuje 328 regataša, preko sedamdesetoro mlađe dece. Tako da je ovo jedan pokazatelj da itekako ima smisla vraćati se prirodi, sugerisati da priroda treba da se čuva. Sam slogan koji smo dali ovogodišnjoj kampanji jeste “Čista voda, čista ljubav” - naglasio je Srđan Kružević.

On je dodao da je preduzeće organizovalo konkurs za logo ovogodišnje regate u skladu s ekološkim predznakom, na kojem su učestvovali studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Za pobedničku ideju Marko Ađin, nagrađen je sa 120.000 dinara.

- Pokušavamo da kroz neke mini akcije na našem desetodnevnom putu uvežemo i nešto što bi bilo i edukativno i ekološki i naravno da pomognemo onima kojima to potrebno. Mi smo se opredelili da ovogodišnju plastičnu ambalažu i čepove i sve ono što naši regataši budu sakupili predamo i kupimo za dvoje mališana iz Srbije, da i tu pokažemo društvenu odgovornost - naveo je Kružević i najavio još više učesnika i još bogatiji sadržaj za narednu regatu.

Regata ima međunarodni karakter i pored domaćih učesnika, tu su i nautičari iz Hrvatske, Slovenije, Austrije, Mađarske, Holandije i Francuske.

Na regati učestvuje Danijel Hulze iz Francuske sa suprugom, inače Novosađankom Svetlanom Đurđić Timarov. Ona kaže da živi u Francuskoj više od 50 godina, predsednica je celog okruga grada Monosoro na Loari i kako kaže “drži celu kulturu u tom podneblju”. Iiako su imali čamac u Novom Sadu, prodali su ga, a ovdašnji prijatelji su im predložili da plove s njima.

- To je jedno dobro rešenje, pošto smo sada u penziji. Živimo na obali Loare gde imamo čamac, a ovde delimo ljubav i sve što možemo sa regatom i našim dobrim dugogodišnjim prijateljima. Nije slučajno što živimo na obali Loare. Konstrukcija čamaca je potpuno ista, uslovi su isti, jedino što je Dunav dublji, pošto Loara trenutno ima tridesetak centimetara, neplovna je i ima puno peščanih ada. Jedna čudesna i lepa reka, sa svojim ritovima - ispričala nam je Svetlana i za 2024. godinu najavila da će napraviti konferenciju u Francuskoj o parlalelama između Loare i Dunava.

        S. Krstić